Deo Crne Gore se danima oprošta od Ratka Mladića, iako je on pred međunarodnim sudom osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini. Ova situacija izaziva podeljene reakcije u društvu, gde se neki suočavaju s njegovim nasleđem kao herojem, dok drugi osuđuju takav stav.
Mladić je preminuo 27. avgusta u 85. godini života, a sahrana je zakazana za sutra u Beogradu. Njegov lik i delo postali su tema brojnih rasprava, a oproštaj od njega se ne odvija samo u privatnosti, već je uključio i državne i lokalne funkcionere, političare i medije.
Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića najavila je prisustvo svojih predstavnika na sahrani, dok su iz Pljevalja organizovani autobusi za prevoz njegovih poklonika. U Kolašinu su mladići razvijali transparente u čast Mladića i pevali pesme koje ga slave. Međutim, u Pljevljima je postavljen grafit koji je kasnije uklonjen, a koji je slavio Mladića ispred kuće poslanice Bošnjačke stranke.
Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore i član Nove srpske demokratije, uputio je saučešće porodici Mladić, što je izazvalo brojne kritike opozicije. Mandić je to učinio u lično i ime partije, ali se potpisao kao predsednik Skupštine, što dodatno komplikuje situaciju. Predsednik Opštine Pljevlja, Dario Vraneš, nazvao je Mladića „besmrtnim srpskim generalom“ i zahvalio mu za doprinos srpskom narodu, čime je dodatno izazvao podeljene reakcije u javnosti.
Premijer Milojko Spajić nije se oglasio povodom veličanja jednog osuđenog ratnog zločinca, dok je njegov Pokret Evropa sad istakao poštovanje presuda međunarodnih sudova. S druge strane, predsednik države Jakov Milatović je naglasio da ne može biti izgovora za relativizaciju ratnih zločina, ukazujući na važnost suočavanja sa prošlošću.
Opozicija, posebno Demokratska partija socijalista (DPS), inicirala je razrešenje Mandića zbog slanja saučešća porodici osuđenog za genocid. Policija je reagovala na veličanje Mladića u Kolašinu, identifikujući i saslušavajući osam osoba. Evropska komisija je jasno stavila do znanja da „slavljenju ratnih zločinaca nema mesta u Evropskoj uniji“.
Civilni sektor takođe izražava zabrinutost zbog nedostatka ozbiljnog suočavanja Crne Gore sa njenom ulogom u ratovima devedesetih. Akcija za ljudska prava (HRA) ukazuje da je potrebno pružiti građanima činjenice umesto mitova i propagande. U zaključku, ističe se da problem nije samo u pojedincima koji žale za Mladićem, već i u tome što deo političkog spektra i dalje može da ga naziva herojem, očekujući da to prođe kao pitanje „narodnog običaja“.
