Skoro trećina ukrajinskog stanovništva ispunjava kriterijume za dijagnozu posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Ove informacije dolaze iz istraživanja koje je sprovela međunarodna istraživačka mreža „Saradnja i sukob u istočnoj Evropi“ (KonKoop), koja je ispitivala više od 2.500 građana Ukrajine. Studija, finansirana od strane nemačkog Saveznog ministarstva za istraživanje, tehnologiju i svemirske letove, ukazuje na duboke psihološke posledice koje je rat izazvao među civilima.
Ruski rat protiv Ukrajine traje više od četiri godine, a posledice sukoba se ne osećaju samo na frontu. Svakodnevno bombardovanje stambenih zgrada i civilne infrastrukture ostavlja duboke rane na duševnom zdravlju, a broj poginulih i ranjenih se konstantno povećava. Prema istraživanju, 31,2 odsto ispitanika ispunjava kriterijume za dijagnozu PTSP-a ili čak kompleksnog PTSP-a, što je značajno više od globalnog proseka koji iznosi manje od 10 odsto.
PTSP se definiše kao poremećaj koji se javlja nakon što osoba doživi traumatični događaj. Osobe koje pate od ovog poremećaja često imaju flešbekove, anksioznost, razdražljivost i poremećaje spavanja. Stručnjaci napominju da je u slučaju Ukrajine, uzrok problema mnogo dublji i kompleksniji zbog višestrukih trauma koje su ljudi doživeli tokom rata.
Više od 90 odsto ispitanika izjavilo je da su doživeli barem jedno traumatično iskustvo u odraslom dobu, a mnogi su povezali svoja iskustva sa ratom. Polovina njih ima članove porodice koji se bore na frontu, dok su mnogi doživeli granatiranje svojih domova ili su svedoci razaranja u svojoj okolini. Psihosocijalna savetnica Ruslana Lucik-Andruško ističe da u Ukrajini više nema porodice koja nije trpela posledice rata, što dodatno komplikuje situaciju.
Istraživači ukazuju na to da uzrok PTSP-a ne može biti pripisan isključivo invaziji, jer su mnoge osobe možda doživele i druge traume u životu. Ema Fejser-Irvin, glavna autorka studije, napominje da je veća verovatnoća da će osobe koje su doživele više traumatičnih događaja razviti PTSP, ali ukazuje i na važnost konteksta u kojem se te traume dešavaju.
Iako je mnogo ljudi u Ukrajini izloženo stalnom stresu, mnogi se ipak uspevaju prilagoditi teškim uslovima života. Istraživanje pokazuje da ne razvijaju svi trajne poremećaje, što može biti rezultat socijalne podrške i kolektivnog identiteta. Osećaj zajedništva i podrške može pomoći ljudima da se nose s traumama, a to je posebno važno u kontekstu rata.
Psiholozi smatraju da je važno raditi na mentalnom zdravlju i stvaranju podržavajućeg okruženja. Mnogi ljudi u Ukrajini žive u situacijama iz kojih ne mogu da pobegnu, te je potrebno pružiti terapije za traumu i pristup socijalnim uslugama široj populaciji. Rehabilitacioni centar „Lekari bez granica“ u Vinici nudi programe koji se fokusiraju na stabilizaciju i izgradnju resursa pre nego što se pređe na rad na traumatičnim sećanjima.
Iako su posledice rata na mentalno zdravlje Ukrajinaca ozbiljne, stručnjaci smatraju da se one još uvek ne mogu potpuno sagledati. Rusija nastavlja sa pojačanim napadima, što dodatno opterećuje mentalno zdravlje stanovništva. Mnogim ljudima nedostaje nada i vera u bolju budućnost, što može dovesti do daljeg pogoršanja situacije.
Psihološkinja Fejser-Irvin naglašava da su dugoročne posledice rata na mentalno zdravlje još uvek neizvesne, a pune razmere traume će verovatno postati jasne tek kada ljudi budu imali priliku da se sklone na sigurno i oporave od ratnih stradanja. U međuvremenu, važno je nastaviti sa pružanjem podrške i resursa onima koji se suočavaju s ovim izazovima.
