Rat u Ukrajini traje već 1.443 dana, a u poslednjim dešavanjima ukrajinska i ruska delegacija sastale su se u Abu Dabiju, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, kako bi razgovarale o prekidu sukoba. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izrazio je sumnju u poštovanje dogovora o prekidu vatre, koji je trebao da traje sedam dana, ističući da su ruske snage zabeležile rekordne napade na energetski sektor Ukrajine, što je dovelo do ozbiljnih oštećenja infrastrukture.
U nedavnom ruskom granatiranju Hersonske oblasti, tri osobe su poginule, a četiri su povređene. Hersonsko regionalno tužilaštvo je potvrdilo da su napadi oštetili privatne kuće, trolejbuse i automobile, čime se dodatno pogoršava humanitarna situacija u toj regiji.
U Abu Dabiju je započela druga runda pregovora između Ukrajine i Rusije, a ukrajinski pregovarački tim, predvođen Rustemom Umerovim, nastavlja rad u trilateralnom formatu. On je naglasio važnost sinhronizacije stavova i daljeg razgovora o mogućim rešenjima za okončanje rata.
S obzirom na dugotrajne sankcije koje su uvedene Rusiji, specijalni izaslanik Evropske unije za sankcije, Dejvid O’Saliven, istakao je da one imaju značajan uticaj na rusku ekonomiju. Iako sankcije nisu „čarobno rešenje“, veruje se da bi u narednim godinama mogle dovesti do neodrživosti ratne ekonomije Rusije. O’Saliven je ukazao na to da se većina zaobilaženja sankcija dešava zbog privrednika koji traže ekonomske prilike, a da Kina navodno pruža podršku Rusiji, ali ne direktno putem vojne opreme.
Američki državni sekretar Marko Rubio je nakon sastanka u Abu Dabiju naglasio da su ostala najteža pitanja još uvek nerešena i da rat nastavlja da traje. On je dodao da se ulaže značajan trud u pokušaj da se postigne neki oblik proboja u pregovorima, ali da je napredak teško predvideti.
Zelenski je izrazio optimizam da bi mir mogao biti postignut u narednih godinu dana, naglašavajući da bi gubitak rata značio gubitak nezavisnosti Ukrajine. Prema njegovim rečima, rat je egzistencijalne prirode za Ukrajinu, i ukoliko bi se izgubio, to bi predstavljalo katastrofu za narod. On je takođe naveo da se nada da će rat biti okončan putem diplomacije.
Mađarski premijer Viktor Orban je upozorio da slanje zapadnoevropskih vojnika u Ukrajinu bez dogovora s Rusijom može biti izuzetno opasno. On je ukazao na to da bi Rusija smatrala te vojnike legitimnim ciljevima, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba.
U ovoj situaciji, ambasadorka EU u Ukrajini, Katarina Maternova, odgovorila je na kritike portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, naglašavajući da nije smešno koristiti zimu kao oružje za masovno uništenje. Ona je takođe istakla da je njena izjava o preživljavanju tokom ruskih napada samo refleksija stvarnosti s kojom se suočavaju ljudi u Ukrajini.
Zelenski je najavio da se očekuje razmena ratnih zarobljenika sa Rusijom, uz napomenu da je to važan korak ka vraćanju zarobljenika kući. Ova izjava dolazi nakon prvih pregovora u Abu Dabiju, što može biti znak napretka u pokušajima da se reše humanitarna pitanja.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je situacija u Ukrajini i dalje vrlo napeta. Iako postoje pokušaji da se postigne mir, realnost na terenu ostaje teška, a civili i dalje trpe posledice sukoba. Očekivanja su da će međunarodna zajednica nastaviti da se angažuje u potrazi za rešenjima, ali put do trajnog mira izgleda dalek i pun izazova.
