Rat u Ukrajini traje već 1.309 dana, a status sukoba između Kijeva i Moskve bio je tema razgovora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku. Na skupu su se sastali mnogi svetski lideri, uključujući predsednike Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, i Ukrajine, Volodimira Zelenskog. Tokom ovog sastanka, razmatrano je više ključnih pitanja, uključujući trenutnu situaciju na frontu, bezbednosne garancije koje bi SAD mogle pružiti Ukrajini, kao i mogućnosti za postizanje mira.
Tramp je istakao da Ukrajina, uz podršku Evropske unije i NATO-a, ima realnu šansu da povrati teritoriju koju je izgubila tokom rata sa Rusijom. On je opisao rusku vojsku kao „besciljnu“ i naglasio da bi pravi vojni kapacitet mogao da reši sukob u veoma kratkom roku. Takođe je najavio mogućnost uvođenja niza carinskih tarifa Rusiji ako se ne postigne dogovor o okončanju sukoba.
Jedna od važnih izjava Trampa bila je i ta da bi zemlje NATO-a trebale da obore ruske avione ako prelete u njihov vazdušni prostor. Ova izjava usledila je nakon što su Poljska i Rumunija prijavile povrede svog vazdušnog prostora od strane ruskih aviona, što je izazvalo reakciju NATO-a da podigne borbene avione u vazduh.
Zelenski je tokom svog obraćanja na Generalnoj skupštini naglasio da će glas Ukrajine biti snažan i da je veoma važno da međunarodna zajednica razume ozbiljnost situacije. On je takođe kritikovao Rusiju, govoreći kako ta zemlja koristi svoje pravo veta unutar Saveta bezbednosti UN da produži trajanje rata.
U međuvremenu, situacija na terenu ostaje napeta. U Harkovskoj oblasti, masovni napad ruskih dronova izazvao je požare i povrede, dok su ukrajinski dronovi napali ruski petrohemijski kompleks Salavat u Baškortostanu. Ove vojne akcije ukazuju na to da sukob ne pokazuje znakove smanjenja intenziteta.
Osim toga, Tramp je najavio da će se obratiti mađarskom premijeru Viktor Orbanu, tražeći od njega da prestane sa kupovinom ruske nafte. Ova izjava dolazi u svetlu kritike da pojedine članice NATO-a finansiraju ruski rat kroz kupovinu energetskih resursa iz Rusije.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, Kaja Kalas, pohvalila je Trampove izjave, naglašavajući da su one u skladu sa stavovima evropskih lidera. Istakla je potrebu da se prestane sa kupovinom ruske energije i podržala stav da Ukrajina treba da pobedi u ratu.
Zelenski je takođe izrazio nadu da bi Tramp mogao da utiče na promenu stava kineskog predsednika Si Đinpinga o ratu u Ukrajini, jer je Kina ključni igrač u međunarodnim odnosima i podrška Rusiji.
S obzirom na trenutne događaje, jasno je da je sukob u Ukrajini postao ne samo regionalni problem, već i globalno pitanje koje zahteva pažnju i akciju međunarodne zajednice. Kako vreme prolazi, izazovi se povećavaju, a rešenje sukoba deluje sve složenije. Ukrajina nastavlja da se bori za svoje teritorijalne integritete, dok se svet suočava sa posledicama rata koji su već daleko od granica Ukrajine.
S obzirom na sve ove aspekte, budućnost Ukrajine i njenog sukoba sa Rusijom ostaje neizvesna, a međunarodna zajednica će morati da pronađe zajednički jezik kako bi se postigao trajni mir i stabilnost u regionu.
