Rat u Ukrajini traje već 1.459 dana, a trenutna situacija ukazuje na moguće nove pregovore između Ukrajine i Rusije uz posredstvo Sjedinjenih Američkih Država. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je nadu da bi nova runda pregovora mogla biti održana pre kraja februara i da bi mogla doneti produktivne rezultate. Zelenski je naglasio da je Ukrajina spremna da razgovara o miru na osnovu principa „stojimo gde stojimo“, što se odnosi na razgraničenje duž linije fronta. Međutim, Ukrajina neće prihvatiti ruske ultimatume koji podrazumevaju dalju okupaciju teritorije.
U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp produžio je sankcije protiv Rusije za još godinu dana zbog konflikta u Ukrajini. Ove sankcije predstavljaju deo šire strategije Sjedinjenih Američkih Država da izvrše pritisak na Rusiju i osiguraju podršku Ukrajini.
Tokom proteklih dana, zabeleženi su i značajni incidenti na terenu. Dva civila su poginula, a tri su povređena u napadu ukrajinskog drona na vozilo u Belgorodskoj oblasti u Rusiji. Ovaj napad dodatno komplikuje već napetu situaciju i stvara osećaj nesigurnosti u regionu. Načelnik Belgorodske oblasti, Vjačeslav Gladkov, potvrdio je da su se žrtve nalazile na licu mesta i da su povređene osobe hospitalizovane.
Ukrajinska premijerka Julija Sviridenko izjavila je da će Rusija nastaviti napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine čak i nakon završetka zime. Ona je naglasila da ukrajinska vlada već priprema planove za narednu grejnu sezonu, s obzirom na to da nemaju iluzije o smanjenju napada na energetski sektor. Sviridenko je istakla da se izrađuju planovi otpornosti na regionalnom nivou kako bi se osigurao nesmetan rad ključnih sistema.
Pored toga, američki „Njujork tajms“ izveštava da Tramp namerava da postigne rešenje za rat u Ukrajini do novembra, što bi moglo uticati na srednjoročne izbore u Sjedinjenim Američkim Državama. Izvori navode da Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da razmotri ustupke u vezi s teritorijama u Donbasu. Ukrajinski, ruski i američki pregovarači razgovaraju o mogućoj demilitarizovanoj zoni u tom području, ali još nema znaka o kompromisu koji bi obema stranama bio prihvatljiv.
Prema izvorima bliskim pregovorima, sledeći trilateralni razgovori o Ukrajini mogli bi se održati sledeće nedelje u Ženevi. Ovi pregovori bi uključivali predstavnike Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i Rusije, a očekuje se da će doneti nove ideje i pristupe za rešenje sukoba. Prethodna runda pregovora održana je 17. i 18. februara u Ženevi, ali rezultati nisu doneli značajne pomake.
U svetlu svih ovih događaja, međunarodna zajednica i dalje prati situaciju u Ukrajini, sa posebnim naglaskom na humanitarnu krizu koja se odvija usled rata. Očekuje se da će i dalje biti potrebe za humanitarnom pomoći, kao i za podrškom izbeglicama koje su napustile svoje domove zbog sukoba.
U zaključku, rat u Ukrajini nastavlja da izaziva velike posledice ne samo za sam region, već i za globalnu politiku. Mogućnost novih pregovora može doneti nadu, ali realnost sukoba ostaje teška, a napadi na civilne ciljeve i dalje su prisutni. Očekivanja međunarodne zajednice su visoka, a svi akteri se nadaju da će se doći do trajnog rešenja koje će obezbediti mir i stabilnost u regionu.
