Rat na Bliskom istoku utiče na porast cena nafte, što može biti povoljno za Kremlj, ali stručnjaci upozoravaju da bi ovaj rast mogao biti previše kratak i premalen da spasi rusku vladu od neizbežnih rezova u troškovima tokom 2026. godine. Samo dva meseca u novu godinu, budžet Kremlja je već ozbiljno narušen.
Cena sirove nafte Brent je 3. marta porasla na 83 dolara po barelu, što je najviša cena od jula 2024. godine. Ipak, ruska nafta se prodaje uz značajan popust zbog međunarodnih sankcija, a rublja je trenutno jača nego što bi trenutna cena nafte sugerisala. To znači da budžet i dalje prima manje rubalja nego što je očekivano na osnovu prihoda od hidrokarbona.
Na osnovu trenutnog kursa od 77,8 rubalja po dolaru, u odnosu na budžetski planiranih 92,2 rubalja, cena nafte treba da bude oko 70 dolara po barelu kako bi se ispunile fiskalne pretpostavke. To je, međutim, i dalje previsoko u svetlu popusta pod kojim Rusija prodaje svoju sirovu naftu, piše analitičar Aleksander Koljandr za CEPA.org.
Vlada se sada priprema na smanjenje troškova zbog opadanja prihoda od nafte i usporavanja ekonomije. Ovo je prvo priznanje, samo dva meseca u godini, da je nemoguće ispuniti obaveze postavljene u ambicioznim okvirima budžeta za 2026. godinu. U intervjuu za državnu televiziju, ministar finansija Anton Siluanov najavio je smanjenje troškova i reviziju parametara budžetskog pravila, koje određuje kako se raspodeljuju prihodi od izvoza nafte i gasa.
Budžetsko pravilo je osnova fiskalne politike Rusije, dizajnirano da smanji cikluse ekspanzije i kontrakcije izazvane nestabilnim cenama nafte. Ono postavlja graničnu cenu za izvoz nafte, koja za 2026. godinu iznosi 59 dolara po barelu. Prihodi od nafte iznad te cene se štede u Nacionalnom fondu bogatstva (NWF), dok se manjak nadoknađuje iz fonda.
Nakon invazije na Ukrajinu, budžetsko pravilo je suspendovano kako bi se povećali vojne troškovi, ali je ponovo uvedeno prošle godine, uz znatno višu graničnu cenu od pre rata. Tokom trogodišnje suspenzije, vlada je bila primorana da potroši više od polovine likvidnog dela NWF-a da pokrije budžetski deficit. Na 1. februara, fond je imao 4,23 triliona rubalja (oko 55 milijardi dolara), što je pad u odnosu na 8,779 triliona rubalja (113 milijardi dolara) pre četiri godine.
Vlada trenutno razmatra snižavanje granične cene na 45-50 dolara po barelu, što bi dodatno smanjilo rashode. Prihodi od nafte i gasa su u januaru pali za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, na nivoe koje su poslednji put zabeleženi u julu 2020. godine. U apsolutnim iznosima, januarski prihodi od nafte i gasa iznosili su oko 400 milijardi rubalja (5,1 milijarda dolara), a sličan trend se očekuje i u februaru.
Osim pada prihoda od nafte, vlada se sprema da smanji prognozu ekonomskog rasta sa 1,3 na 0,7–1 odsto, što bi moglo dovesti do smanjenja prihoda izvan sektora nafte i gasa. U januaru je federalni budžet imao deficit od 1,72 triliona rubalja, što je 0,7 odsto BDP-a, dok je cilj za celu godinu bio 3,786 triliona rubalja (1,6 odsto BDP-a).
S obzirom na trenutne prihode i bez rezova u troškovima, deficit bi mogao biti 1,5 puta veći od godišnjeg cilja. Prošle godine, Rusija je uspela da održi deficit na nivou od 2,6 odsto BDP-a, ali je to verovatno postignuto delimičnim odlaganjem planiranih troškova. S obzirom na sve ove okolnosti, vlasti su spremne da se suoče sa realnošću svojih budžetskih problema.
Ekonomija se suočava sa izazovima, a vlada je primorana na štednju, što će najverovatnije uticati na civilne sektore. Iako bi niža rublja i smanjen pritisak inflacije mogli pružiti neku zaštitu, to neće biti dovoljno za prevazilaženje šireg ekonomskog pada. Ukoliko cene nafte ne ostanu visoke duže vreme, budžetski problemi Kremlja će se nastaviti.
