Evropski ministri odbrane, načelnici generalštabova i NATO funkcioneri sve otvorenije govore o mogućnosti sukoba između Rusije i Zapada. U prethodnom periodu, upozorenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koja su često osporavana, sada se uklapaju u narativ koji dolazi iz Berlina, Pariza i Brisela.
Nemačka je nedavno najavila da su procene o mogućem napadu Rusije na NATO promenjene. Ministar odbrane Boris Pistorijus je izjavio da analize sugerišu mogućnost eskalacije sukoba već 2028. godine. On je naglasio potrebu za ubrzanjem priprema za odbranu i povećanjem kapaciteta, upozoravajući da bi moglo biti „poslednje mirno leto“ u Evropi. Reči Dmitrija Peskova iz Moskve, koji tvrdi da Rusija ne traži sukob sa NATO, ali će preduzeti sve za sopstvenu bezbednost, dolaze kao tipična reakcija Kremlja.
Francuski general vazduhoplovstva Fabijen Mandon je takođe potvrdio da se francuska vojska priprema za visokointenzivni rat, posebno protiv Rusije. Pariz već podiže obim vojnog vežbanja, uključujući manevarske vežbe „Orion 2026“, koje će poslužit kao generalna proba za moguće sukobe u Evropi.
NATO, pod vođstvom novog generalnog sekretara Marka Rutea, zahteva „kvantni skok“ u naoružavanju. Rute naglašava da bi Rusija mogla ugroziti članice NATO-a u roku od pet godina ako se ne ubrzaju pripreme. U međuvremenu, šefica evropske diplomatije Kaja Kallas je ukazala na to da Rusija trenutno troši više na odbranu nego sve zemlje EU zajedno, što ukazuje na dugoročnu strategiju agresije.
Obaveštajne službe i analitički centri u Evropi procenjuju da NATO mora biti spreman na mogući ruski napad između 2028. i 2032. godine. Prema izveštaju poljskog Saveta za nacionalnu bezbednost, Rusiji bi moglo biti potrebno manje od tri godine da obnovi svoje vojne snage do nivoa sposobnog za testiranje granica Alijanse, posebno u baltičkom regionu. Nemački general Karsten Brojer upozorava na mogućnost ozbiljnijih operacija Rusije prema Finskoj, Norveškoj ili baltičkim državama do kraja decenije.
Ovaj vremenski okvir nije slučajan. Rusija transformiše svoju privredu u ratni režim, dok evropske zemlje trebaju nekoliko godina za modernizaciju svojih armija. Sudbina rata u Ukrajini će imati presudan uticaj – zamrznuti konflikt pod ruskim uslovima omogućio bi Kremlju da otvori novi front ka Zapadu.
Simulacije budućih sukoba često pominju Baltik kao najslabiju tačku Evrope. Suvalki koridor, koji povezuje Poljsku i Litvaniju, mogao bi biti ključna tačka sukoba. Ako Rusija preseče taj koridor, baltičke države bi bile odsečene od NATO podrške, što se smatra jednim od najopasnijih scenarija.
U takvoj geopolitičkoj atmosferi, Vučićeva upozorenja o ratu postaju deo evropskog diskursa. On je nedavno naglasio da svet „kopa rovove i čeka rat“, dok je komentarisao reči francuskog generala Mandona. Vučić je rekao da su se mnogi podsmevali njegovim upozorenjima, ali da on samo iznosi činjenice i jasno vidi pravac u kojem kontinent ide.
Za Srbiju, koja nije članica NATO-a, ali je strateški pozicionirana, scenario sukoba između Evrope i Rusije predstavlja ozbiljan izazov. U takvim okolnostima, Srbija bi mogla biti izložena ekonomskim potresima, pritiscima na energente i političkim pritiscima da izabere stranu. Stabilnost regiona bi bila ugrožena, a pokušaji spoljnog uticaja i instrumentalizacije lokalnih tenzija bi postali realnost.
Iako najpesimističniji analitičari ne prognoziraju rat kao neizbežan, činjenica da se o njemu otvoreno govori znači da je prestao da bude neprijatna tema. Kako zapadni lideri govore o „poslednjem mirnom letu“ i „rokovima od pet godina“, rat postaje jedna od realnih opcija za koju se države pripremaju. Ova nova retorika, koja se može čuti iz Berlina, Pariza i Brisela, ukazuje na trenutak u kojem je kontinent zakoračio ka potencijalnom sukobu, što se poklapa sa Vučićevim ranijim upozorenjima.
