Razmena vatre između Izraela i Irana dostigla je nove razmere, postavši najteži oružani sukob između ove dve sile od 1948. godine, kada je jevrejska država izvela neprovocirane napade na Teheran i druge iranske gradove. U ovom kontekstu, iranska Islamska revolucionarna garda (IRCG) je prvi put lansirala dvostepenu ultratešku balističku raketu „Sadžil“ u borbenim uslovima, što je dodatno eskaliralo napetosti. Ovaj projektil, koji ima domet od 2.000 kilometara, lansiran je prema izraelskim ciljevima, a iranske vlasti tvrde da su prethodne operacije uspešno uništile izraelski sistem protivvazdušne odbrane.
Izraelski ministar odbrane, Izrael Kac, izjavio je da su izraelski avioni uništili sedište iranskog režima za unutrašnju bezbednost, dok se vojska fokusira na napade na simbole vlasti u Iranu. Kac je naglasio da će Izrael „napasti režim ajatolaha gde god se nalazi“. U međuvremenu, američki predsednik Donald Trump nije isključio mogućnost vojne akcije protiv Irana, rekavši novinarima da „niko ne zna šta ću da uradim“. Takođe je istakao da Iran želi da pregovara, dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan pozvao na nacionalno jedinstvo kako bi se prevazišle trenutne krize izazvane izraelskim napadima.
U međuvremenu, američka vojska je izrazila spremnost da izvrši sve odluke koje donese predsednik Trump, dok je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnej, naglasio da Iran neće podleći pretnjama i da će se čvrsto suprotstaviti „nametnutom ratu“. Hamnej je dodatno upozorio da će svaka američka vojna intervencija dovesti do ozbiljnih posledica. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je osudio izraelske napade, nazivajući ih „državnim terorizmom“ i naglašavajući da je iranski odgovor legitimna i legalna akcija.
Izraelska vojska je izvestila da su tokom pet dana napadnuti 1.100 ciljeva u Iranu, a ministar Kac je naveo da je te osnovne napade usmerila na vojnu infrastrukturu koja služi za razvoj nuklearnog oružja. Ove operacije uključivale su napade na iranske proizvodne pogone centrifuga i druge vojne objekte. U jednom od napada, uništena su dva iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je potvrdila da su oba objekta bila pod njihovim nadzorom.
Dok se situacija na terenu dodatno komplikuje, izveštaji govore o višestrukim eksplozijama u Teheranu, što ukazuje na intenziviranje sukoba. U isto vreme, iranska granična straža je pozvala susedne zemlje da preduzmu mere protiv potencijalne infiltracije na njihovim granicama. Izrael je, s druge strane, izveo racije u palestinskim izbegličkim kampovima na Zapadnoj obali, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Na međunarodnom planu, britansko Ministarstvo spoljnih poslova je privremeno povuklo članove porodica diplomatskog osoblja iz Izraela, dok je američka ambasada u Jerusalimu zatvorena do petka zbog bezbednosnih razloga. Srbija je takođe među prvim zemljama koje su evakuisale deo svojih građana iz Izraela, s obzirom na eskalaciju sukoba.
Sve u svemu, trenutna situacija na Bliskom Istoku je izuzetno napeta, sa mogućnošću daljih sukoba koji bi mogli imati ozbiljne posledice ne samo za region, već i za čitav svet. Očekuje se da će se sukobi nastaviti, dok obje strane pripremaju nove strategije za odgovor na trenutne izazove.
