Svetsko tržište čokolade trenutno se suočava sa značajnim porastom cena, što je izazvano lošom žetvom kakaa u Gani i Obali Slonovače, dva najveća svetska proizvođača ovog važnog sastojka. Prema izveštaju Euronewsa, ovo poskupljenje je već postalo primetno među potrošačima širom Evropske unije. U maju ove godine, cene čokolade su u proseku porasle za 21% u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
U različitim zemljama EU, ovaj rast cena varira. Poljska je zabeležila najviši porast sa čak 39%, dok su Estonija i Litvanija takođe doživele značajan skok cena od 38% i 37% respektivno. U Letoniji je rast iznosio 33%, dok su Švedska i Finska beležile povećanje od 28% i 26%. Hrvatska i Slovenija su se kretale na sličnom nivou sa poskupljenjem od 25%, dok su najmanja poskupljenja zabeležena u Luksemburgu (+5%), na Kipru (+9%), u Italiji (+12%), na Malti (+12%) i u Austriji (+13%).
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je poskupljenje čokolade bilo između 17,5% i čak 50%, što dodatno naglašava težinu situacije. Cene kakaa, koje su se ranije kretale između 2.000 i 3.000 evra po toni, dostigle su rekordne visine od 13.000 evra. Analitičari predviđaju da bi se do kraja godine cena mogla stabilizovati na oko 9.000 evra po toni.
Međunarodna organizacija za kakao izveštava da je globalna proizvodnja kakaa u sezoni 2023/24. pala za oko 10% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj pad rezultirao je deficitom od 478.000 metričkih tona, što predstavlja najveći manjak u poslednjih šest decenija. Glavni uzroci ovog problema uključuju nepovoljne vremenske uslove, klimatske promene i bolesti koje pogađaju kakao zasade.
Ova situacija stvara veliki pritisak na proizvođače čokolade, kako u Evropi, tako i širom sveta, koji se suočavaju sa sve većim izazovima u održavanju profitabilnosti. Proizvođači su primorani da preispitaju svoje poslovne strategije i razmotre opcije za prilagođavanje novim tržišnim uslovima.
U svetlu ovih izazova, analitičari upozoravaju da bi potrošači mogli da se suoče sa daljim poskupljenjem čokolade, kao i sa smanjenjem ponude različitih proizvoda. Ova situacija dodatno naglašava potrebu za održivim praksama u proizvodnji kakaa, kako bi se osigurala stabilnost ovog tržišta u budućnosti.
U međuvremenu, potrošači će verovatno nastaviti da osećaju posledice ovih promena, što će se odraziti na njihov izbor i potrošnju čokoladnih proizvoda. S obzirom na trenutne trendove, moguće je da će se potrošači okrenuti jeftinijim alternativama ili smanjiti unos čokolade, što bi moglo imati dugoročne posledice na industriju.
Kao odgovor na ovu krizu, organizacije koje se bave kakao proizvodnjom i zaštitom životne sredine pozivaju na preispitivanje metoda gajenja kakaa, kao i na unapređenje životnih uslova farmera. Ulaganje u održive prakse i tehnologije moglo bi pomoći u smanjenju rizika od sličnih kriza u budućnosti.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu čokolade je složena i zahteva pažnju svih aktera, od proizvođača do potrošača. Potrebna su zajednička rešenja kako bi se osigurala stabilnost tržišta i zaštitili interesi svih učesnika u lancu snabdevanja.
