Kada je u javnosti objavljena vest o prvom ransomware-u koji je napravljen uz pomoć veštačke inteligencije, bezbednosna industrija je bila šokirana. Iako je u pitanju bio istraživački projekat, vest se brzo proširila i izazvala paniku širom sveta. Stručnjaci su komentarisali potencijalne opasnosti, dok su mediji prenosili senzacionalističke naslove, dodatno podgrevajući zabrinutost.
Tim istraživača sa Univerziteta u Njujorku (NYU) imao je za cilj da pokaže ozbiljan problem: kako bi veštačka inteligencija, u kombinaciji sa sofisticiranim malverom, mogla da stvori novu eru sajber pretnji. Njihov cilj nije bio da naprave oružje, već da ukažu na rizike i nespremnost industrije da se suoči sa takvim scenarijem. Ovaj spoj naučnog rada i pogrešne percepcije javnosti pretvorio je eksperiment u globalnu vest.
Istraživači su odlučili da ispituju šta se dešava kada se najnoviji oblici ransomware-a ukrste sa velikim modelima veštačke inteligencije. Njihov dokaz-koncepta (PoC) zamišljen je kao eksperiment, ali rezultati su bili toliko uverljivi da su mnogi pomislili da je reč o stvarnom malveru. Za razvoj prototipa korišćeni su OpenAI-jevi modeli gpt-oss-20b i gpt-oss-120b, pri čemu se manji model pokazao „poslušnijim” u izvršavanju zadataka. Veštačka inteligencija je bila sposobna da ne samo kreira maliciozni kod, već i da ga stalno menja, prilagođava i personalizuje, čime je „Ransomware 3.0” postao veran prikaz budućnosti sajber pretnji.
Eksperimentalni prototip bio je osposobljen da generiše Lua skripte prilagođene svakom pojedinačnom računaru, mapira IT sisteme, prepoznaje najvrednije fajlove, koristi polimorfni kod koji se menja pri svakom pokretanju i time otežava detekciju, kao i da kreira personalizovane poruke o otkupu koristeći stvarne podatke o žrtvi. Ove funkcionalnosti su zabrinule industriju, jer su pokazale kako bi malver uz pomoć AI mogao postati znatno sofisticiraniji i opasniji.
Iako eksperiment nikada nije postao stvarna pretnja, vest o „AI ransomware-u” odjeknula je kao upozorenje. Istraživači su naglasili da njihov cilj nije bio da stvore novo oružje, već da pokažu koliko je svet ranjiv na ovu vrstu tehnologije. Diskusija koju je projekat otvorio traje i dalje, a stručnjaci ozbiljno razmatraju scenarije u kojima bi veštačka inteligencija mogla unaprediti sajber kriminal do nivoa koji prevazilazi današnje zaštitne mehanizme.
Ako je „Ransomware 3.0” samo eksperiment, jasno je da industriju očekuje prava borba protiv budućih hakerskih napada pokretanih veštačkom inteligencijom. U ovoj situaciji, važno je da se razvijaju i unapređuju sigurnosni alati i strategije, kako bi se zaštitili od ovakvih pretnji. Ovaj istraživački projekat služi kao podsetnik na to koliko je važno ostati korak ispred potencijalnih pretnji koje donosi tehnologija.
Svaka nova tehnologija nosi sa sobom rizike, a veštačka inteligencija nije izuzetak. Dok se nastavlja razvoj AI sistema, važno je da se razumeju i potencijalne opasnosti koje oni mogu doneti. Ovaj trenutak u vremenu može poslužiti kao podsticaj za saradnju među istraživačima, vladama i privatnim sektorom kako bi se stvorili efikasni mehanizmi zaštite.
U budućnosti, očigledno je da će veštačka inteligencija igrati ključnu ulogu u oblikovanju sajber bezbednosti. S obzirom na to da se tehnologija brzo razvija, neophodno je da se istraživači, inženjeri i donosioci odluka udruže u naporima da stvore sigurnije digitalno okruženje. Panika izazvana vestima o „AI ransomware-u” može da posluži kao podsticaj za jačanje svesti o sajber bezbednosti i nužnosti zaštite u digitalnom svetu.
