Sve više zaposlenih širom sveta koristi veštačku inteligenciju za generisanje lažnih računa i naplatu svojih izdataka preko poslodavaca. Alati poput ChatGPT-a omogućavaju kreiranje prilično realističnih računa koji izgledaju gotovo identično originalima, što predstavlja ozbiljan problem za kompanije i institucije.
U razvijenijim ekonomijama postoji sistem refundacije troškova koje zaposleni imaju u obavljanju službenih dužnosti. Oni koji nisu samozaposleni obično predaju račune poslodavcima, koji zatim refundiraju iznos. Međutim, u velikim firmama često se ne dolazi u ličan kontakt sa osobama koje obrađuju te zahteve, što dodatno olakšava zloupotrebe. U takvim uslovima, lažni računi generisani pomoću veštačke inteligencije postaju sve sofisticiraniji. Računovodstva najčešće rade sa skeniranim dokumentima, tako da štampani ili digitalni oblik lažnog računa ne predstavlja prepreku za prevarante.
Prema izveštaju platforme „AppZen“ za „Financial Times“, čak 14% svih lažnih računa u njihovom sistemu u septembru bili su generisani pomoću veštačke inteligencije, dok je taj broj pre nekoliko meseci bio gotovo nepostojeći. Fintech kompanija Ramp takođe upozorava na ovaj trend, navodeći da su u poslednja tri meseca zaustavili više od milion dolara povezanih sa AI-generisanim računima.
„SAP Concur“, jedna od najvećih svetskih platformi za refundacije, objavila je nove smernice za svoje klijente uz upozorenje: „Ne verujte svojim očima, jer su lažni računi sada izuzetno uverljivi.“ Iako su lažni računi postali veoma sofisticirani, neki se i dalje mogu prepoznati. Na primer, ostaci karo pozadine, koji nastaju kada se logo preuzme sa interneta ili se menja u Fotošopu, mogu biti vidljivi na vrhu dokumenta. Takvi detalji zahtevaju dodatnu pažnju zaposlenih u računovodstvu.
Eksperti napominju da veštačka inteligencija omogućava svakome da falsifikuje račune, bez potrebe za posebnim veštinama ili iskustvom u falsifikovanju dokumenata. Mason Wilder iz udruženja ACFE objašnjava da su ranije bile potrebne određene tehničke veštine, dok danas to više nije slučaj. „Ovde nema početnih barijera. Ne treba vam tehnička veština kao pre pet godina, kada se uglavnom koristio Fotošop“, ukazuje Wilder.
Problem se ne ograničava samo na velike firme. Poreske uprave i zaposleni koji obrađuju troškove manjih firmi i samozaposlenih suočavaju se sa sličnim izazovima u prepoznavanju AI-generisanih lažnih dokumenata. Na internetu je dostupno mnogo šablona i alata za generisanje ovakvih računa, što dodatno olakšava prevaru i stvara pritisak na regulatore i računovodstva širom sveta.
U svetlu ovih informacija, važno je da kompanije preduzmu dodatne mere opreza prilikom obrade računa za refundaciju. Uvođenje novih tehnologija može pomoći u otkrivanju prevara, ali je takođe neophodno osnažiti timove za računovodstvo i obezbediti im obuke koje će im pomoći da prepoznaju potencijalne prevarante. Pored toga, zakonodavne promene mogu biti potrebne kako bi se stvorili stroži okviri za prepoznavanje i sankcionisanje ovakvih prevara.
Sve u svemu, era veštačke inteligencije donosi brojne izazove, ali i prilike. Dok se tehnologija nastavlja razvijati, važno je da zaposleni, menadžeri i regulatori budu svesni rizika i da preduzmu proaktivne korake kako bi zaštitili svoje organizacije od potencijalnih prevara. U suprotnom, lažni računi generisani uz pomoć veštačke inteligencije mogli bi postati svakodnevna pojava, sa ozbiljnim posledicama po finansijsku stabilnost mnogih kompanija.
