Radmila Stanković, poznata novinarka i pisac, u svom dnevniku iznosi svoja osećanja i refleksije o nedavnim događajima, uključujući dodelu nagrade Fondacije „Tanja Petrović“. U petak, 27. februara, Stanković je bila gđa RTS-a, gde je snimila prilog o nagradi, ali je ostala razočarana jer nije predstavljena kao novinarka „Radara“. Umesto toga, tretirali su je kao autorku knjiga, što je, kako kaže, izbrisalo njen identitet kao novinarke, koji je ključan za njen rad. Iako je pričala o svojim novinarskim iskustvima, u prilogu nije bilo pomena o njenoj ulozi u „Radaru“.
Dan nakon toga, 28. februara, Stanković je primila nagradu u galeriji „Novembar“. Ova nagrada za nju predstavlja priznanje za višedecenijski rad u novinarstvu, posebno u oblasti kulture. Prošlogodišnja dobitnica, Sara Arsenović, uručila joj je nagradu, dok su prijatelji i kolege bili prisutni i pružili joj podršku. Stanković je istakla koliko joj je važno to priznanje i kako se oseća blisko sa ljudima koji predstavljaju Fondaciju. Osećaj bliskosti i zahvalnosti bio je prisutan tokom cele svečanosti.
U međuvremenu, svet je suočen s ozbiljnim događajem. Počeo je rat između Amerike i Izraela protiv Irana, ali Stanković se fokusira na svoje lične i profesionalne obaveze, naglašavajući da će o tome razmišljati kasnije. U nedelju, 1. marta, putuje u Bijeljinu s Vesnom Čipčić kako bi prisustvovala premijeri predstave „Odisej – stvaranje heroja“, koju je režirao njen sin Ivan Vanja Alač. Stanković izražava zadovoljstvo što je prisustvovala ovoj premijeri i ponosna je na Vanju.
Ponedeljak, 2. mart, donosi povratak iz Bijeljine i razgovor o Vanjinoj predstavi. Stanković deli svoja uzbuđenja oko dodele nagrade „Tanja Petrović“ i prisutnih prijatelja i kolega. Oseća se srećno i zahvalno zbog podrške i ljubavi koje je dobila od svojih prijatelja. U utorak, 3. marta, ustaje rano kako bi napisala tekst o Vanjinoj premijeri i razmišlja o svojoj karijeri. Oseća radost zbog svog rada, ali i nostalgiju zbog prošlih vremena. Nagradu i čestitke od kolega podsećaju je na sve što je prošla kao novinarka.
Kako se bliži godišnjica njenog boravka u Onkologiji, Stanković razmišlja o pregledu koji ima zakazan. Iako se prvih godina plašila tog dana, sada je više fokusirana na usklađivanje svojih obaveza. Oseća zahvalnost prema Nebojši Spajiću, koji ju je podstakao da piše o svojim iskustvima sa Onkologijom.
U sredu, 4. marta, Stanković se sastaje s Milijanom iz TV Una kako bi razgovarale o Mileni Dravić i Draganu Nikoliću. Pominje svoja sećanja na Gagu, s kojim je radila interview i koji joj je pružio dragocene lekcije o poverenju. U četvrtak, 5. marta, dobija iznenađujući mejl od Dušana Mijića, koji se seća njihove saradnje u „Našoj Borbi“. Njegove reči o važnosti kulture duboko su je dotakle i pokazale joj da je njen rad prepoznat i cenjen.
Stanković završava nedelju s osećajem zahvalnosti prema svojim kolegama i prijateljima koji su je podržavali kroz sve izazove. Njena strast prema novinarstvu i kulturi ostaje snažna, a priznavanje njenog rada kroz nagradu „Tanja Petrović“ dodatno je potvrdilo njen položaj u svetu novinarstva. Ova nedelja bila je puna emocija, refleksija i radosti, a Stanković se nada da će njeni budući radovi nastaviti da inspirišu i pokreću važne razgovore o kulturi i društvu.
