Radiša Andrejić iz sela Bobovo, blizu Svilajnca, strastveni je uzgajivač voća koji se ne boji izazova. Njegova želja da zasadi voćke koje nisu uobičajene za ovo područje, dovela je do toga da se prvi put susreo sa žižulom u Crnoj Gori. Kada je probao plodove ove neobične voćke, odmah je poželeo da je zasadi. Žižula, poreklom iz Kine, poznata je po svojoj otpornosti na bolesti i lakoći uzgoja, pod uslovom da ima dovoljno vode.
Radiša je odlučio da kupi najbolje sadnice od proverenog proizvođača i zasadio ih u plodnu zemlju, vodeći računa o đubrivu i vodi. „Zasadio sam ukupno tridesetak sadnica ovog voća i sa velikim interesovanjem pratio njihov razvoj“, kaže Radiša. Dok su sadnice bile male, krasi ih trnje na granama, što se smatra odbrambenim sistemom biljke. U maju i junu, biljka cveta sa predivnim mirisnim cvetovima koje pčele obožavaju.
Nakon pet godina, Radiša je konačno dobio prvi rod žižule. Nažalost, prošle godine, mrazevi su desetkovali plodove, ali se biljka brzo oporavila i ponovo formirala cvetove. U optimalnim uslovima, stabla mogu roditi do 10 kilograma voća godišnje. „Da bi plod bio odličnog kvaliteta, biljka mora imati dovoljno vode“, naglašava Radiša.
Berba žižule počinje sredinom septembra, kada plodovi menjaju boju iz zelene u tamniju. Radiša ručno bere samo čvrste plodove, a neke čuva u hladnjači i do nekoliko meseci, zadržavajući njihovu sočnost. Ova voćka sadrži četiri puta više vitamina C od nekih citrusa, a Andrejići je uzgajaju s posebnim zadovoljstvom jer ne zahteva posebnu negu. Iako su primetili da je napadaju smrdibube, to nije u tolikoj meri da bi morali da intervenišu.
Što se prodaje tiče, Andrejići ovo voće prodaju na pijaci u Aleksincu, ali i putem interneta. Prvi kupci su bili skeptični zbog neobične boje kore, koja podseća na kivi ili maslinu. Međutim, nakon što su probali plodove, mnogi su se uverili u njihov kvalitet. Cena žižule se kreće od 700 do 1.200 dinara po kilogramu, a kupci su sve više zainteresovani za ovu voćku.
Radiša ističe da je uzgoj žižule bio izazovan, ali i nagrađujući proces. Njegova strast prema voćarstvu i trud koji ulaže u svoj voćnjak donose mu ne samo plodove već i zadovoljstvo. Sa svakim novim rodom, on sve više uverava sebe u ispravnost svoje odluke da se upusti u uzgoj ove posebne biljke.
Za Radišu Andrejića, svaka sadnica žižule predstavlja ne samo voćku, već i simbol truda, upornosti i ljubavi prema prirodi. Ova neobična voćka, koja polako stiče popularnost među potrošačima, može postati još jedan značajan deo srpske voćarske tradicije, zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca poput Radiše.
