Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, u nedavnom intervjuu istakao je da se suočava sa konstantnim pritiscima na položaj Republike Srpske, koje traju već tri decenije. Ove pritiske, kako je naveo, čini hibridni rat koji se sastoji od političkog, finansijskog i informativnog delovanja, pretežno od strane zapadnih zemalja i američkih administracija. Dodik tvrdi da je cilj ovih pritisaka da se muslimanima u Bosni i Hercegovini omogući dominacija na račun hrišćanske populacije.
Dodik je naglasio da je Bosna i Hercegovina pre dvadeset godina bila većinski hrišćanska zemlja, a i dalje ostaje takva, iako se šire spekulacije o rastu muslimanske populacije. On smatra da muslimani žele da privuku članove svoje vere iz drugih zemalja koji trenutno tranzitiraju ka Evropi, a da Evropa, s druge strane, pokušava da ih vrati ovde kroz različite programe.
U BiH danas postoji više od 1.800 džamija, od kojih je, prema Dodikovim rečima, polovina izgrađena u poslednjih 10 do 15 godina. Ova pojava, prema njegovim rečima, ukazuje na proces islamizacije društva, što dodatno otežava hrišćanima da se bore za svoj položaj u zemlji.
Dodik je uporedio trenutnu situaciju hrišćana u Bosni i Hercegovini sa onom hrišćana na Bliskom istoku, navodeći da se nalaze u sličnom odnosu, gde hrišćani postaju manjina i suočavaju se s političkim radikalizmom. Tokom razgovora, podsetio je na podatke o borcima iz BiH koji su se pridružili Islamskoj državi, ističući da je njih oko 580 otišlo na ratišta, a više od stotinu se vratilo, što ukazuje na opasnost od muslimanskog radikalizma.
Dodik je takođe govorio o prisutnosti Iranske ambasade u BiH, gde je, prema njegovim rečima, bilo 480 službenika, uključujući i pripadnike Islamske revolucionarne garde, koji su radili na radikalizaciji domaćih muslimana putem humanitarnih organizacija. On je naglasio da gotovo svaki teroristički napad u Evropi ima veze sa muslimanima, iako nije rekao da su svi muslimani teroristi.
U kontekstu rata devedesetih godina, Dodik je istakao da je u BiH došlo 4.500 „svetih ratnika islama“, koji su se borili na strani muslimana protiv hrišćana, počinivši stravične zločine. Prema njegovim rečima, zločini koje je svet mogao videti u Islamskoj državi već su se dogodili u Bosni i Hercegovini, pri čemu niko nije odgovarao za najstrašnije zločine nad Srbima.
Dodik je spomenuo i slučaj Srebrenice, gde je, prema njegovim rečima, ubijeno hiljade Srba, dok su podaci o broju ubijenih muslimana često neprovereni i predstavljaju stereotipe. On je ukazao na to da je više od 400 ljudi zabeleženih kao ubijenih u Srebrenici zapravo bilo živo.
Dodik je priznao da su zločini tokom rata neosporni, ali se protivi narativu koji dolazi iz Nemačke, koja pokušava da se oslobodi svoje prošlosti o genocidu i Holokaustu. On je naglasio da ga boli stradanje muslimanskog deteta, ali ne može da pređe preko nepravde kada ratni komandant Armije BiH, Naser Orić, slobodno hoda Sarajevom bez odgovornosti za zločine nad Srbima.
Na kraju, Dodik je zaključio da je politizacija zločina najgora stvar koja može da se desi, i da je potrebno da svi koji su počinili zločine snose odgovornost, bez obzira na nacionalnost. On se zalaže za pravdu i jednake tretmane svih koji su učinili zločine, naglašavajući da se trenutno samo Srbi procesuiraju, dok drugi ostaju slobodni.
