Predsednici Finske i Norveški premijer razgovarali su telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tražeći od njega da okonča rat u Ukrajini i da se uključi u ozbiljne pregovore. Ovaj razgovor je trajao 90 minuta i usledio je nakon nedavnog domaćinstva mirovnih razgovora u Oslu. Finski predsednik Aleksandar Stub i norveški premijer Jonas Gar Štere pozvali su Putina da obustavi invaziju na Ukrajinu i učestvuje u suštinskim pregovorima kako bi se došlo do stabilnog rešenja.
Stub je izjavio da je razgovor bio otvoren i sadržajan, naglasivši da će ishod rata direktno uticati na bezbednost Finske, ali i na širu evropsku bezbednost. On je istakao da je neophodan neposredan dijalog kako bi se okončao sukob. Norveški premijer Štere je dodao da su tokom razgovora naglasili važnost deeskalacije tenzija.
Nakon razgovora sa Putinom, finski i norveški lideri su se čuli i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji im je zahvalio na aktivnoj podršci Ukrajini. Međutim, inicijativa Finske i Norveške naišla je na kritiku od strane drugih nordijskih zemalja. Danska premijerka Mete Frederiksen je izrazila skeptičnost prema ovom razgovoru, navodeći da nije bio koordinisan sa ostalim evropskim partnerima. Ona je naglasila da ne vidi znakove da Rusija želi mir sa Evropom, posebno u svetlu eskalacije sukoba u Ukrajini.
Frederiksen je takođe ukazala na to da je teško očekivati konkretne rezultate od ovakvih samostalnih diplomatskih inicijativa, povlačeći paralele sa ranijim pokušajima pojedinih lidera da razgovaraju sa Moskvom. Ona je poručila da Evropa mora da nastupa jedinstveno u odnosima sa Rusijom.
S druge strane, švedski premijer Ulf Kristerson je izrazio slične rezerve prema razgovoru, iako je bio manje kritičan od Frederiksen. On je rekao da je njegov utisak da svi žele mir osim Putina, ističući niska očekivanja od ovakvih direktnih razgovora. Kristerson je takođe upozorio na rizik od podele evropskog stava, ali je dodao da se ne zna šta je konkretno dogovoreno tokom razgovora finskog i norveškog lidera sa ruskim predsednikom.
Iako su neki lideri izrazili skeptičnost, norveški premijer Štere je branio razgovor, tvrdeći da Evropa treba da razgovara sa Rusijom. On je objasnio da bi takvi kontakti mogli da dopune poruke koje Moskvi šalje američka administracija, čiji se pristup ratu razlikuje od evropskog.
Neslaganje između Finske, Norveške, Danske i Švedske je značajno jer su do sada uglavnom imale usaglašene stavove o ruskom ratu u Ukrajini. Sve četiri zemlje pružaju značajnu bilateralnu pomoć Kijevu i zalažu se za pooštravanje sankcija Moskvi. Ova situacija može dovesti do dodatnih tenzija unutar Evropske unije, koja se već suočava sa izazovima usled rata u Ukrajini.
Pored toga, razgovori između Finske, Norveške i Rusije mogu otvoriti mogućnost za buduće dijaloge, ali se postavlja pitanje kako će to uticati na jedinstveni evropski pristup prema Moskvi. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na međunarodne odnose u regionu.
U zaključku, razgovor između finskog i norveškog lidera sa Putinom predstavlja pokušaj da se dođe do rešenja za sukob u Ukrajini, ali izaziva i sumnje i nesuglasice među nordijskim zemljama. Bez obzira na to da li će ovi razgovori dovesti do nekih konkretnih rezultata, jasno je da je situacija kompleksna i da zahteva pažljivo razmatranje svih strana.
