Gotovo svi svetski mediji prate rat u Ukrajini koji je sada u svom 1254. danu. U kontekstu ovog sukoba, američki predsednik Donald Tramp je skratio ultimatume i preti Rusiji sankcijama, što dodatno komplicira već napetu situaciju. Kremlj je, s druge strane, smireno saopštio da je primio poruke iz Vašingtona, ali da nastavlja sa „specijalnom operacijom u Ukrajini“, a mir se čini da nije ni na vidiku.
O ovoj temi razgovarali su gosti emisije „Puls Srbije“, uključujući geopolitičkog analitičara Miloša Labana, urednika portala Tango Six Petra Vojinovića i profesora Milana Petričkovića sa Fakulteta političkih nauka. Njihovi komentari otkrivaju duboku analizu trenutne situacije u Ukrajini i potencijalne posledice koje bi mogle proizaći iz sukoba.
Ruska vojska je izvela napad „iskanderima“ na kamp za obuku kopnenih snaga ukrajinske vojske u Černigovskoj oblasti. Petar Vojinović je komentarisao da ovaj rat ne vodi isključivo raketama i dronovima, već da se radi o mnogo kompleksnijem sukobu. „Te krstareće rakete i dronovi su termini koji zainteresovana javnost koristi previše fascinirana. Ovo su neke mete koje imaju svoj smisao, ali celokupno oružje je deo jedne široke lepeze oružja koje se koristi“, rekao je on.
On je dodao da je teško očekivati da će Rusija ostvariti ciljeve koje je zacrtala, s obzirom na to da je prošlo više od hiljadu dana bez ispunjenja nekog ključnog cilja. „Ovaj rat je definicija nečeg neuspešnog“, naglasio je Vojinović.
U međuvremenu, kako izveštava ruska Spoljna obaveštajna služba, predstavnici Sjedinjenih Država i Velike Britanije nedavno su organizovali sastanak u Alpima na kojem su razmatrali mogućnosti za smenu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Miloš Laban je istakao da bi takva promena bila ključna i da bi na mesto Zelenskog trebala doći osoba poput Valerija Zalužnog, trenutnog ambasadora u Londonu.
„Ukrajina praktično ima nekog čoveka koji sam sebe naziva predsednikom. Održan je sastanak gde Britanija želi da na njegovo mesto dovede nekog drugog“, rekao je Laban. On smatra da bi Zalužni bio mnogo pogodnija ličnost da vodi Ukrajinu u trenutnoj situaciji.
Osim toga, Laban je naglasio da je namera Ruske Federacije da Ukrajinci postanu deo Rusije, što objašnjava zašto se ne primenjuje metoda „spaljene zemlje“. „Meni je jako sumnjiv ovaj zemljotres jer znam da velike sile raspolažu sa meteorološkim oružjem“, dodao je Laban, govoreći o nedavnim prirodnim katastrofama.
Profesor Petričković je ukazao na to da se radi o pozicioniranju sila na globalnom nivou. „Ako gledamo genezu događaja, ovde imamo rat Rusije i NATO pakta na teritoriji Ukrajine. Priroda ovog sukoba je veoma zanimljiva“, rekao je on. Istakao je da je Putin više puta izjavio da je spreman na pregovore, ali da su okolnosti daleko od realnih.
„Rusija nije otišla nekome na prag i veličala sebe kao silu, već su došli do nje“, rekao je Petričković. Ovaj sukob, prema njegovom mišljenju, ne može se lako okončati jer uključuje kompleksna pitanja nacionalne bezbednosti i integriteta.
Na kraju, analitičari se slažu da je budućnost sukoba neizvesna, ali da će se stvari verovatno komplikovati kako se uloga velikih sila u ovom konfliktu sve više prepliće. Dok se situacija u Ukrajini nastavlja razvijati, međunarodna zajednica ostaje u iščekivanju daljih poteza i potencijalnih rešenja.
