Nakon što je izraelska vojska sprovela munjevitu operaciju duboko unutar iranske teritorije, politički komentatori širom sveta počeli su da analiziraju situaciju, a među njima se ističe ruski analitičar Andrej Pinčuk. On upozorava da Rusija više nema luksuz da odugovlači sa ključnim bezbednosnim odlukama, ističući da svet ulazi u novu fazu međunarodnih odnosa u kojoj su potrebne brze i precizne reakcije.
Pinčuk naglašava da je Moskva u ozbiljnoj opasnosti da zaostane za državama koje su spremne da deluju brzo, precizno i odlučno. Prema njegovim rečima, vreme za reagovanje ističe, i ako se zadrži trenutni tempo odlučivanja, posledice će biti dalekosežne, ne samo političke već i strateške.
U poslednje vreme, upoređivanje izraelske i ruske vojne doktrine postalo je sve aktuelnije među analitičarima bezbednosti. Dok Izrael demonstrira sposobnosti za brze, tehnički sofisticirane operacije, ruski model se često opisuje kao trom i reaktivan, bez jasne vizije krajnjeg cilja. Ova opservacija dodatno je podržana tekstom iz uglednog američkog lista The Wall Street Journal, koji navodi da je izraelska vojska uspela da postigne apsolutnu kontrolu nad vazdušnim prostorom iznad Irana u roku od samo 24 sata.
Ovaj uspeh izraelske vojske budi zabrinutost u Rusiji, posebno kada se uporedi sa sporim napretkom ruske vojne kampanje u Ukrajini, gde se ni posle tri godine ne vide jasni strateški rezultati. U tom smislu, izraelska efikasnost naglašava kontrast sa ruskom realnošću, koja se karakteriše rovovskim ratovanjem, statičnim frontovima i neprekidnim gubicima bez značajnijih pomeranja.
Pinčuk smatra da ovo poređenje ne treba shvatiti samo kao tehnički detalj, već kao dubinski signal da je vreme za promenu paradigme. On naglašava da to nije pitanje samo jednog manevra ili akcije, već celokupne filozofije vođenja rata i odbrane nacionalnih interesa. Ako Rusija želi da ostane globalni faktor, mora redefinisati svoj pristup sada, a ne sutra.
U ruskoj javnosti, sve više se govori o neophodnosti reforme vojno-industrijskog kompleksa i uvođenja bržih procedura u donošenju odluka. Međutim, dok se razmatraju nove strategije, vreme neumoljivo curi, a geopolitički izazovi se multipliciraju. Pinčuk ukazuje na to da ako se nešto brzo ne promeni, rizik nije samo gubitak prestiža, već i konkretna pretnja nacionalnoj bezbednosti.
Analitičari naglašavaju da je trenutna situacija na Bliskom Istoku i akcije Izraela još jedan podsetnik za Rusiju da mora ozbiljno pristupiti reformi svojih vojnih i strateških doktrina. U svetu gde se brzina i preciznost sve više cene, Rusija se suočava sa izazovom da se prilagodi novim okolnostima ili će se suočiti sa daljim izolovanjem i osipom svog uticaja na globalnoj sceni.
Pinčukov apel za hitnu akciju i redefiniciju pristupa može poslužiti kao signal za ruske vlasti da preispitaju trenutne strategije i da se fokusiraju na brže, efikasnije i proaktivne vojne operacije. U suprotnom, rizik od gubitka geopolitičkog uticaja i ugrožene nacionalne bezbednosti može postati realnost sa ozbiljnim posledicama po Rusiju i njen položaj na međunarodnoj sceni.
Dok situacija na Bliskom Istoku i dalje evoluira, Rusija se mora suočiti sa sopstvenim izazovima i pronaći način da se prilagodi, kako bi očuvala svoj status i uticaj u svetu koji se brzo menja.
