Publika na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu nedavno je izrazila svoje nezadovoljstvo prema američkom potpredsedniku Džej Di Vensu, što je izazvalo brojne reakcije u evropskoj političkoj zajednici. Šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas, komentarisala je ovu situaciju rekavši da je to pokazatelj „evropskog ponosa“. Tokom ceremonije otvaranja Zimskih olimpijskih igara, kada je američka delegacija kročila na stadion San Siro, dočekana je aplauzima. Međutim, kada je na velikom ekranu prikazan Džej Di Vens, publika je reagovala zvižducima, što je prema Kalas, odraz nezadovoljstva evropske javnosti prema Sjedinjenim Američkim Državama.
Kalas je istakla da je evropska javnost umorna od „ne baš mnogo lepih reči“ iz Vašingtona u poslednje vreme. Njena izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD i Evrope pod sve većim pritiskom, a kritike se sve više čuju sa različitih strana. Naime, Džej Di Vens je tokom prošle nedelje izjavio da evropski zvaničnici pokazuju dvostruke standarde u svom ophođenju prema američkim predstavnicima, ukazujući na to da su privatno prijateljski nastrojeni, ali javno kritični prema SAD.
Pored Džej Di Vensa, delegacija Izraela takođe je dočekana sa kratkotrajnim zvižducima prilikom ulaska na stadion, što dodatno ukazuje na trenutnu napetost na međunarodnoj sceni. Vens je rekao: „Evropljani su tako prijateljski nastrojeni privatno i spremni su da naprave mnogo prilagođavanja, a onda nas javno napadaju i kažu: ‘Nećemo sarađivati sa Amerikancima.’ Sve je to lažno.“
Ovo ponašanje publike na Zimskim olimpijskim igrama može se smatrati simboličkim trenutkom koji oslikava šire nezadovoljstvo i frustraciju Evropljana prema američkoj spoljnoj politici. U poslednjih nekoliko godina, odnos između Evrope i SAD-a postao je složeniji, posebno u svetlu različitih političkih i ekonomskih izazova sa kojima se obe strane suočavaju.
Da bi se razumele duboke tenzije između SAD i Evrope, važno je razmotriti kontekst u kojem se odvijaju ovi događaji. Tokom poslednjih godina, američka administracija je često kritikovana zbog svojih odluka koje su direktno uticale na evropske interese. Na primer, povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma o klimi i odluke o trgovinskim tarifama ostavile su brojne evropske zemlje u nezavidnom položaju, što je dovelo do osećaja izdaje među evropskim liderima.
Osim toga, postpandemijski svet donosi nove izazove, uključujući energetsku krizu i geopolitičke tenzije, posebno u vezi sa Rusijom i njenom invazijom na Ukrajinu. Ove okolnosti dodatno komplikuju dinamiku između Evrope i Amerike, a evropski lideri se sve više oslanjaju na sopstvene strategije i rešenja.
U svetlu svega ovoga, Zimske olimpijske igre su postale platforma za izražavanje mišljenja o ovim pitanjima. Reakcija publike, koja je u velikoj meri predstavljala stavove evropske javnosti, može se posmatrati kao znak sve većeg nezadovoljstva prema američkoj spoljnopolitičkoj strategiji. Ovi događaji takođe ukazuju na to da će evropski lideri morati da preispitaju svoje pristupe i odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi obnovili poverenje i saradnju.
Na kraju, situacija koju je izazvao Džej Di Vens na Zimskim olimpijskim igrama može se smatrati simptomom dubljih problema koji se javljaju u transatlantskim odnosima. Kako se svet suočava sa novim izazovima, važno je da evropski i američki lideri rade zajedno kako bi prevazišli razlike i pronašli zajedničke interese koji će omogućiti stabilnost i prosperitet na globalnom nivou.
