Izuzetno je teško govoriti o „pobednicima“ na opštim izborima u Bosni i Hercegovini, prema rečima Jasmina Mujanovića, politikologa specijalizovanog za jugoistočnu Evropu. Sa obrađenih oko 95 procenata glasova, izlaznost na izborima pala je za oko 11 procentnih poena, sa 51,5% na 40,1%. To je ekvivalentno smanjenju broja birača za oko 21%, uz sličan pad broja važećih glasačkih listića.
Među strankama koje su prisutne u državnom parlamentu, rezultati su još dramatičniji. Stranka demokratske akcije (SDA) ponovo je osvojila najviše glasova u zemlji, ali je zabeležila pad od 9% u ukupnom broju glasova. Secesionistička stranka SNSD, koja će dominirati Skupštinom entiteta Republika Srpska, izgubila je 20% svojih glasova, što predstavlja više od 53.000 glasova. Njihovi hrvatski nacionalistički partneri iz HDZ-a BiH prošli su još gore, gubeći gotovo 29% svojih glasova u odnosu na izbore 2022. godine.
Demokratska fronta (DF) pod vođstvom Željka Komšića takođe je doživela značajan gubitak, izgubivši blizu 54.000 glasova, odnosno 53% svog ukupnog broja glasova. Tehnički, stranka SP-DEMOS, koja je deo koalicije sa SNSD-om, imala je najlošiji rezultat te večeri među strankama koje su osvojile bar jedan mandat u državnom parlamentu, sa padom od 56% u ukupnom broju glasova.
Mujanović ukazuje na to da će neki stranački simpatizeri tvrditi da je Stranka za BiH (SBiH) postigla značajan uspeh, povećavši svoj broj glasova za više od 42.000. Međutim, on naglašava da je to u najboljem slučaju Pirova pobeda, jer je većina tih glasova verovatno došla od bivših birača DF-a, čime je SBiH mogla da ometa DF-ovu šansu da zadrži hrvatsko mesto u Predsedništvu BiH. Ovo ukazuje na to da će SBiH možda biti deo vladajućih koalicija, ali da će njihova sposobnost da sprovedu politike koje su značajne za njihove birače biti značajno smanjena.
Uprkos ovim podacima, stranke i njihovi lideri svakako će se ponašati kao da su pobednici, tvrdi Mujanović. Iako možda u najužem smislu te reči mogu imati razloga da se tako osećaju, on izaziva svakoga da objasni kako bilo koja stranka, uključujući SDA, HDZ, SNSD i SDP, može ozbiljno tvrditi da ima narodni mandat za upravljanje, kada su većina njih izgubila između 10 i 50% svojih glasova na izborima sa rekordno niskom izlaznošću.
Ova situacija pokazuje duboke tenzije i nesigurnost u političkom pejzažu Bosne i Hercegovine, a budućnost ovih stranaka i njihovih politika ostaje neizvesna. Pratite nas na društvenim mrežama i pretplatite se na naša izdanja za više informacija o ovoj temi.
