U poređenju sa drugim tromesečjem 2025. godine, cene stanova u Srbiji zabeležile su rast od 1,43%. Ovaj trend ukazuje na postepeni oporavak tržišta nekretnina, koje je tokom prethodnih godina doživelo razne turbulencije.
Međugodišnje, cene stanova u „starogradnji“ na nivou Srbije porasle su za 6,04%, dok je „novogradnja“, odnosno kupovina stanova od investitora, zabeležila rast od 5,92%. Ovi podaci ukazuju na to da tržište starih i novih stanova nastavlja da se razvija, sa sve većim interesovanjem kupaca.
Tokom trećeg tromesečja 2025. godine, broj ugovora o kupoprodaji stanova iznosio je 11.741, što je 0,5% više nego u istom periodu prethodne godine. Ukupna vrednost ovih transakcija dostigla je 1,131 milijardu evra, što predstavlja porast od 11,4% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na sve veće povjerenje građana u tržište nekretnina, kao i na rastuću ekonomsku stabilnost.
Posmatrano po regionima, najveći rast broja prodatih stanova od 6,9% zabeležen je u regionu Južne i Istočne Srbije, uz rast vrednosti prometa od čak 26,6%. Ovaj region se pokazuje kao atraktivna destinacija za kupovinu nekretnina. U Beogradu je broj prodatih stanova povećan za 1,4%, dok je vrednost kupoprodaja veća za 9,8% u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, u Vojvodini je zabeležen pad broja prodatih stanova od 2%, iako je vrednost prometa porasla za 9,1%. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije, smanjenje prodaje iznosilo je 1,3%, dok je rast vrednosti kupoprodaja bio 12,1%.
Kada je reč o cenama, u odnosu na treći kvartal 2024. godine, najveći rast zabeležen je u Beogradu – 6,55%. Vojvodina je zabeležila rast od 6,26%, dok su Južna i Istočna Srbija porasle za 5,49%. Cene u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji su porasle za 4,62%. Ovi podaci ukazuju na to da je Beograd i dalje najatraktivnije tržište za nekretnine u Srbiji, ali i da drugi regioni prate trendove rasta.
Kretanja na domaćem tržištu nekretnina su u skladu sa trendovima u Evropskoj uniji. Prema podacima Evrostata za drugo tromesečje 2025. godine, indeks cena stambenih nepokretnosti u EU beleži rast od 5,40% na godišnjem nivou. Najveći međugodišnji rast zabeležen je u Portugalu (17,23%), Bugarskoj (15,51%) i Mađarskoj (15,12%). Pad cena zabeležen je samo u Finskoj, i to od 1,33%.
Za one koji razmišljaju o vrednosti svojih nekretnina, RGZ indeks razvijen je u skladu sa međunarodnim metodološkim smernicama i omogućava građanima i privredi da jednostavno i besplatno prate kretanja na tržištu nekretnina. Ako ste kupili stan od 2019. godine do danas, pomoću indeksa cena stanova možete proceniti njegovu trenutnu vrednost.
Potrebno je uzeti u obzir cenu po kojoj ste kupili stan, indeks iz kvartala i godine kada ste ga kupili, kao i najnoviji indeks iz izveštaja RGZ-a. Formula za izračunavanje današnje vrednosti stana je (Cena kupovine × najnoviji indeks) ÷ indeks iz perioda kupovine.
Na primer, ako ste u drugom kvartalu 2020. godine kupili stan u Beogradu u novogradnji za 150.000 evra, kada je indeks iznosio 112,38, a trenutni indeks za treći kvartal 2025. godine iznosi 174,00, današnja vrednost stana se računa kao (150.000 × 174,00) ÷ 112,38 = 232.247,73 evra. To znači da je vrednost vašeg stana porasla za približno 54,8%.
Ovi podaci pružaju važne informacije kako za kupce, tako i za prodavce, a tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da se razvija, prateći evropske trendove.
