Odbijanje studenata u blokadi i parlamentarne opozicije da prihvate nekadašnju ponudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića za raspisivanje izbora smatra se dramatično pogrešnom odlukom, navodi novinar „Politike“ Aleksandar Apostolovski. On ističe da se nikada neće saznati kakav bi ishod imali ti izbori, posebno jer je Vučić tada bio pod pritiskom sa svih strana.
Apostolovski napominje da je Vučić u tom trenutku bio ozbiljno uzdrman i da je nudio dijalog i savetodavni referendum. Odbijanjem te ponude, kako kaže, izgubljena je moralna prednost koju su studenti imali. On veruje da je opozicija propustila značajnu priliku jer nisu prepoznali političku realnost i potencijalnu korist od izbora.
Govoreći o studentskim protestima, Apostolovski ističe da su „studenti u blokadi“ predstavljali prvi pravi politički izazov vlastima. On napominje da vlast nije mogla da se suoči sa protivnikom kao što su studenti, koji su mobilisali veliki broj građana. Međutim, smatra da su izgubili momentum kada su zatražili izbore.
Prema njegovim rečima, dok su protesti ostali fokusirani na borbu za pravdu i protiv korupcije, studentski pokret je imao moralnu težinu. Međutim, kada su prešli u političku borbu tražeći vanredne parlamentarne izbore, izgubili su svoj status neutralnog, moralnog autoriteta.
Apostolovski takođe komentariše višenedeljne proteste ispred RTS-a, naznačavajući da javni servis postaje poprište političkih borbi. On smatra da i vlast i opozicija žele da kontrolišu RTS, što pokazuje da se nalazimo u stalnoj predizbornoj kampanji. Osvrće se i na incident sa izjavom maloletnog dečaka u emisiji RTS-a, ocenjujući da je to zloupotreba dece u političke svrhe.
Dodatni problem za studentski pokret i opoziciju, prema Apostolovskom, bila je eskalacija nasilja tokom protesta, što je rezultiralo gubitkom podrške dela građana. On navodi da su mnogi birači, tražeći ozbiljnu opoziciju, jednostavno povukli podršku zbog militantnog pristupa.
Apostolovski komentariše i najavljenu „studentsku listu“ za izbore, ukazujući na njenu nevidljivost i tajnovitost koja dodatno zbunjuje političku scenu. Opozicija, prema njegovim rečima, napada studentski pokret kao da se radi o nekom ilegalnom pokretu iz prošlosti, što pokazuje koliko ih se zapravo boje.
Na pitanje da li će do vanrednih izbora doći, Apostolovski smatra da je Vučić trenutno „na svom terenu“ i da će on sam odlučiti kada je pravi trenutak za raspisivanje izbora. On podseća da je tokom Vučićeve vladavine već bilo nekoliko izbora i veruje da bi mogli svedočiti stvaranju neobičnih političkih saveza i unutrašnjim optužbama unutar opozicije.
U zaključku, Apostolovski postavlja pitanje ko će prvi zakucati na Vučićeva vrata, sugerišući da su javni i tajni dogovori među političarima nešto što smo već više puta videli. Ovako kompleksna i dinamična politička situacija u Srbiji ostavlja otvorena mnoga pitanja o budućim događanjima i razvoju političkih odnosa.
