U Velikoj Britaniji su se održali propalestinski protesti, koji su izazvali podeljene reakcije u društvu, posebno nakon tragičnog terorističkog napada u Mančesteru, gde su dva jevrejska vernika izgubila život. Ovi protesti su organizovani kao odgovor na hapšenje švedske aktivistkinje Grete Tunberg, koja je pokušala da preveze flotilu humanitarne pomoći u Gazu. U isto vreme, mnogi su kritikovali trenutak održavanja protesta, tvrdeći da je neprihvatljivo da se demonstracije održavaju neposredno nakon napada na jevrejsku zajednicu.
Aleks Hern, kodirektor organizacije „Laburisti protiv antisemitizma“, upozorio je da protesti često sadrže rasističke poruke usmerene protiv Jevreja, što je dodatno podgrejalo tenzije. Hern je istakao da je spominjanje terorističke organizacije na protestu u Mančesteru posebno problematično, naglašavajući da takve akcije ugrožavaju javni red.
Jedna od demonstrantkinja, Fiona Smit, izjavila je da je trenutna situacija vezana za jevrejsku zajednicu nije njen prioritet, već da se fokusira na situaciju sa flotilom. Njen prijatelj, Sibila Todaro, istakla je da je protest „hitan“ zbog toga što smatraju da je u napadu na flotilu došlo do „efikasnog kidnapovanja“ ljudi, što smatraju zločinom.
Protesti su bili planirani na 19 lokacija širom Velike Britanije, uključujući glavne železničke stanice u Londonu, Mančesteru i drugim gradovima. Organizatori su pozivali aktiviste da se okupe u periodu između 17:30 i 18:00 sati. Policija u Londonu, iako je dozvolila proteste, naglasila je da će intervenisati ukoliko demonstranti pokuša da uđu u železničke stanice.
Osim toga, grupa „Zaštitimo naše porote“, koja je predvodila proteste, odbila je da odloži svoje planove za demonstracije koje su zakazane za vikend, uprkos pozivima vlasti da se protesti odlože zbog terorističkog napada. Organizatori su najavili da će protest na Trafalgar skveru biti „najveća masovna akcija ikada“ koja se protivi zabrani organizacije „Palestinska akcija“, koja je proglašena terorističkom grupom.
Britanska policija je nedavno uhapsila više od 1.500 ljudi zbog podrške „Palestinskoj akciji“ otkako je ova organizacija zabranjena. Većina hapšenja dogodila su se tokom protesta, gde su aktivisti nosili transparente sa porukama protiv genocida i podrške Palestinskoj akciji. Ova organizacija je takođe preuzela odgovornost za napad na vojnu bazu u junu, što je dodatno pojačalo tenzije u društvu.
U međuvremenu, britanska policija je proglasila nedavni napad na sinagogu u Mančesteru kao teroristički akt. Šef policijske službe za borbu protiv terorizma, Lorens Tejlor, izjavio je da su identiteti počinilaca poznati, ali ih još uvek nisu mogli potvrditi. Napadač je ubijen od strane policije, a dva dodatna osumnjičena su uhapšena kasnije tokom dana.
Ovi događaji su dodatno polarizovali društvo u Velikoj Britaniji, gde se pitanje prava Palestinaca i bezbednost jevrejske zajednice često prepliću. Održavanje protesta u trenutku kada su se dogodile tragedije izaziva zabrinutost među mnogim građanima, dok drugi smatraju da je pravo na protest i izražavanje stavova ključno za demokratsko društvo. U ovom kontekstu, pitanje kako održati miran dijalog i rešiti sukobe postaje sve važnije.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na odnose između različitih zajednica u Velikoj Britaniji i šire.
