Gledajući seriju „Velo misto“ Miljenka Smoje kao klinac, pamtim rečenicu koju je izgovorio sporedni lik, intelektualac kojeg je igrao Ivica Vidović, koji se izjašnjavao kao „Evropljanin“. Njegov lik je bio kritičan prema tadašnjim vlastima i gledao je na Evropu kao na uzvišeno mesto, u suprotnosti sa teškim životom u Splitu i Dalmaciji. U jednom trenutku u seriji, on izražava nadu da će razorena Evropa uskoro ponovo postati mesto ekonomskog prosperiteta. Ovaj umetnički narativ, iako fikcija, odražava duh vremena.
Radnja serije smeštena je u prvu polovinu 20. veka, i prati osnivanje fudbalskog kluba Hajduk iz Splita. Kroz likove i situacije iz svakodnevnog života, serija oživljava atmosferu Splita i Dalmacije tog doba. U vreme kada je serija snimana, sedamdesetih godina pod socijalizmom, njen narativ je bio oblikovan ideologijom bratstva i jedinstva naroda i narodnosti SFRJ.
Sada, skoro 100 godina kasnije, u Splitu se ponovo događaju demonstracije. Ovaj put, povod je bio učešće folklora iz Srbije na manifestaciji. Mediji su izveštavali o izvikivanim parolama i protestima, ali je teško ponoviti te rečenice bez osećaja nelagode.
Na Balkanskom prvenstvu u Rijeci, srpski karatisti su, nakon demonstracija u Splitu, morali tražiti policijsku zaštitu zbog okupljanja, koja su ličila na protestne grupe iz Splita. Predsednik Karate saveza Hrvatske izvinio se zbog nemilih scena, što se često dešava u ovakvim situacijama, bez da se pokušava doneti nova perspektiva.
Reakcije na proteste u Splitu i na sigurnosne izazove sa kojima su se suočavali srpski sportisti u Rijeci su brojne. I Split i Rijeka su deo Evropske unije, a ovakvi događaji izazivaju zabrinutost zbog bezbednosti i međunacionalnih odnosa.
Na osnovu informacija iz medija, zna se da su protesti u Hrvatskoj izazvani predstavljanjem folklora iz Srbije, koji su izvodili umetnici iz Novog Sada. Ova situacija ukazuje na dublje probleme u društvenim odnosima, kada se na kontinentu kao što je Evropa, u zemlji članici EU, organizuju protesti protiv kulturnih manifestacija iz druge države članice.
Sve ovo postavlja pitanje kako se razvijaju međunacionalni odnosi u regionu, posebno kada su u pitanju sportski i kulturni događaji. Mnogi se pitaju kakva je budućnost ovih odnosa i da li je moguće prevazići istorijske tenzije.
Srećem koleginicu iz Splita u foajeu hotela u Kočanima, Severna Makedonija, nakon tragičnih događaja u diskoteci gde je izgubilo život više od šezdeset mladih ljudi. Umesto da se fokusira na tragediju, ona je bila više zainteresovana za unutrašnjopolitičku situaciju u Srbiji. Kada sam je upitao šta bi se desilo da dođe do građanskog rata u njenoj zemlji, njen odgovor je bio hladan i distanciran, što samo odražava trenutne tenzije.
Ovi događaji nas podsećaju na to koliko je važno raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja, naročito u oblastima koje su bile pogođene sukobima. U vreme kada se Evropa suočava sa brojnim izazovima, važno je raditi na pomirenju i razumevanju kroz kulturu i sport, umesto da se produbljuju podela.
Prisutnost folklora iz Srbije u Hrvatskoj, i dalje izaziva kontroverze, a protesti su samo jedan od simptoma šireg problema. Iako su Split i Rijeka deo Evropske unije, očigledno je da su predrasude i istorijske tenzije i dalje prisutne i da je potrebno mnogo rada da bi se postiglo trajno pomirenje.
Ova situacija nas poziva na razmišljanje o tome kako možemo doprineti boljem razumevanju i suživotu među narodima u regionu.
