U centru Zagreba danas je došlo do incidenta kada su članovi hrvatske desničarske stranke Autohtone hrvatske stranke prava (A-HSP) protestovali ispred zgrade u kojoj živi poslanica opozicionog GLAS-a Anka Mrak Taritaš. Razlog okupljanja bio je njen kritički stav prema ustaškoj ideologiji i kontroverznom pevaču Marku Perkoviću Tompsonu, koji je poznat po promovisanja tih ideja.
Prema informacijama sa portala „Zagreb.info“, desetak učesnika protesta izjavilo je da su se okupili zbog, kako su naveli, „napada na hrvatske odbrambene snage (HOS)“, „napada na pozdrav ‘Za dom spremni’“, „napada na Tompsona“ i „napada na Domovinski rat i Hrvatsku“. Tokom okupljanja puštana je pesma Marka Perkovića Tompsona „Ako ne znaš što je bilo“, što je dodatno pojačalo tenzije.
Stanari zgrade su reagovali na protest tako što su iz svojih stanova polivali demonstrante vodom, dok je policija intervenisala kako bi smirila situaciju. Policijske snage su blokirale ulicu i ušle u zgradu kako bi obezbedile red.
Anka Mrak Taritaš je dan pre protesta izjavila da u državi gde vlast relativizuje ustaštvo, postoji opasnost da obični građani osećaju osnaženje da u virtuelnom prostoru šire govor mržnje i pretnje. Ona je naglasila da se ne može smatrati prihvatljivim da poslanici parlamenta javno govore da je kriva za to što ima „huškače“ ispod prozora, samo zato što se protivi istorijskom revizionizmu i relativizaciji ustaštva.
„Organizuju protest jer se ne slažu s onim što govorim i s onima koji su se, kao ja, usprotivili istorijskom revizionizmu, relativizaciji ustaštva, korišćenju ustaških pozdrava i simbola. To nije politički aktivizam već, treba to jasno reći, zastrašivanje i maltretiranje“, izjavila je Mrak Taritaš.
Ovo nije prvi put da se članovi A-HSP-a okupljaju u Zagrebu u znak podrške Tompsonu. Naime, oni su se okupljali i 29. decembra ispred stana gradonačelnika Zagreba Tomislava Tomaševića, u znak podrške Tompsonu, koji je prethodne večeri pozvao svoje fanove na svrgavanje zagrebačke vlasti. Ovi skupovi ukazuju na to da je podela u društvu prisutna, a pitanja vezana za nacionalni identitet, istorijske simbole i percepciju prošlosti i dalje izazivaju snažne reakcije među građanima.
U društvu u kojem je debata o nacionalnom identitetu, simbolima i istorijskim događajima i dalje žestoko podeljena, ovakvi incidenti postaju sve češći. Protesti protiv Anke Mrak Taritaš i slični događaji ukazuju na to da se desničarske stranke osećaju osnaženo i da su spremne da izađu na ulice kako bi branile svoje stavove. Ovaj fenomen može se posmatrati kao reakcija na sve veće prisustvo kritike prema nacionalističkim idejama i simbolima u hrvatskom društvu.
U međuvremenu, politička scena u Hrvatskoj ostaje napeta, a sukobi između desničarskih i liberalnih snaga sve su očigledniji. Ova situacija može dovesti do novih tenzija i sukoba, kako na političkom, tako i na društvenom nivou. Važno je da se ovi problemi rešavaju dijalogom i razumevanjem, kako bi se izbegle dalje eskalacije i nasilje na ulicama hrvatskih gradova.
Ovi događaji takođe podstiču širu diskusiju o tome kako se sećamo i interpretiramo prošlost, te kakvu poruku šaljemo budućim generacijama. U tom kontekstu, kritički pristup i otvorena debata o istorijskim događajima i simbolima neophodni su kako bi se izgradilo građansko društvo koje poštuje različitosti i teži pomirenju.
