Tokom protekle noći Zemlju je pogodila druga magnetna oluja u januaru 2026. godine, koja je bila praćena izuzetno jakom aurorom borealis, poznatom i kao polarna svetlost. Ove informacije dolaze iz Laboratorije za solarnu astronomiju Instituta za istraživanje svemira (IKI) Ruske akademije nauka. Magnetne oluje se javljaju kao rezultat interakcije solarnog vetra sa Zemljinim magnetnim poljem, a one mogu izazvati razne efekte, uključujući promene u radio komunikaciji i energiji.
Prema saopštenju IKI, aurora borealis je dostigla svoj vrhunac između 1.00 i 3.00 sata posle ponoći po moskovskom vremenu, ostvarivši maksimalni intenzitet od 10. Ovakav intenzitet aurore može značiti da su delovi sveta koji se obično nalaze ispod donje granice pojave polarne svetlosti, mogli da uživaju u spektakularnim vizuelnim prikazima. Granica aurore je na nekim mestima dostigla geografske širine od približno 50 stepeni, što je relativno južno u odnosu na uobičajena mesta gde se ova pojava može videti.
Na 50 stepeni severne geografske širine nalaze se delovi Evrope kao što su Nemačka, Poljska, Francuska, Velika Britanija, Belgija i Holandija. Takođe, ovo područje obuhvata i centralnu Evropu, kao i neke delove Rusije, Kine, Kazahstana i Mongolije u Aziji. Ova široka geografska pokrivenost ukazuje na to da su mnogi ljudi mogli da posmatraju ovu prirodnu pojavu, koja je poznata po svojim zapanjujućim bojama i svetlosnim efektima.
Aurora borealis nastaje kada solarni vetrovi, koji su tokovi naelektrisanih čestica emitovanih sa Sunca, udaraju u Zemljinu atmosferu. Ove čestice se sudaraju sa gasovima u atmosferi, kao što su kiseonik i azot, što rezultira svetlosnim efektima koje vidimo kao polarnu svetlost. U zavisnosti od tipa gasova koji se sudaraju i visine na kojoj se ovi sudari dešavaju, boje aure mogu varirati od zelene do crvene, ljubičaste pa čak i plave.
Fenomen aurore borealis je posebno cenjen u severnim zemljama, gde se može posmatrati tokom dužih noći zime. Međutim, sa ovakvim intenzitetom, čak i delovi srednje Evrope su imali priliku da vide ovu spektakularnu prirodnu pojavu. Mnoge zemlje su već izveštavale o povećanom interesovanju za turizam vezan za auroru, posebno tokom zimske sezone kada su noći duže, a uslovi za posmatranje bolji.
Osim estetske vrednosti, aurora borealis ima i značaj za naučna istraživanja. Razumevanje magnetnih oluja i njihovih efekata na Zemljinu atmosferu može pomoći naučnicima da unaprede predikcije o vremenskim uslovima u svemiru, što je važno za tehnologije kao što su sateliti i komunikacione mreže. Magnetne oluje mogu izazvati smetnje u radio komunikaciji i GPS sistemima, a dugoročno istraživanje ovih fenomena može doprineti boljem razumevanju i unapređenju ovih tehnologija.
Osim toga, aurora borealis takođe igra ulogu u proučavanju klimatskih promena. Povezanost između solarnih aktivnosti i Zemljinih klimatskih obrazaca je predmet istraživanja, a fenomeni poput ovih mogu pružiti važne informacije o interakcijama između Sunca i Zemlje. Naučnici koriste podatke o ovim događajima kako bi bolje razumeli složene procese koji utiču na našu planetu.
U zaključku, pojava magnetnih oluja i aurora borealis su fascinantni fenomeni koji ne samo da pružaju spektakularne vizuale, već i otvaraju vrata za dublja naučna istraživanja. Ove prirodne pojave podsećaju nas na moć prirode i njene uticaje na našu planetu, kao i na važnost nastavka istraživanja u oblasti astronomije i klimatskih nauka. Očekuje se da će interesovanje za auroru i dalje rasti, posebno kako se tehnologija razvija i omogućava bolje uslove za posmatranje ovih nevjerojatnih prirodnih svetlosnih predstava.
