U najnovijoj epizodi „Teške priče“ na Euronews Srbija, analitička trojka kolumnista, Muharem Bazdulj, Filip Rodić i Ivan Radovanović, razmatrala je polemiku oko dokumentarca Al Džazire Balkan pod nazivom „Sarajevo safari“. Ovaj film je izazvao kontroverzu zbog optužbi hrvatskog novinara Domagoja Margetića, koji tvrdi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao u takozvanom „snajperskom turizmu“ tokom rata u Sarajevu. Kolumnisti su jednoglasno zaključili da ne postoje dokazi koji bi potkrepili te tvrdnje, kako u presudama Haškog tribunala, tako i u ozbiljnim istragama, a da su ove optužbe samo nastavak ratne propagande.
Ivan Radovanović je u svom izlaganju naglasio da su prvi tragovi o dolasku Italijana na ratište u Bosni i Hercegovini zabeleženi u italijanskim medijima, u kontekstu pomoći Hrvatima u Mostaru. On je ukazao na to da se ne radi o „snajper turizmu“, već o ljudima koji su dolazili da pomognu i učestvuju u sukobima na različite načine. Radovanović je dodao kako je tokom rata postojala sklonost pojedinaca da se „pokažu“ i da su mnogi koristili priliku da privuku pažnju, što je dovelo do stvaranja mitova i izmišljenih priča koje se teško mogu povezati sa stvarnošću.
Osim toga, Filip Rodić je pružio uvid u biografiju Domagoja Margetića, ističući njegove kontroverzne aktivnosti, uključujući razotkrivanje hrvatskih zločina nad Srbima. Rodić je napomenuo da je Margetić preživeo pretnje i napade u Hrvatskoj, iako je pre toga prijavljivao Srbe koji su bili „nedovoljno lojalni“ prema hrvatskoj državi. Njegova politička karijera je takođe bila obeležena sukobima unutar HDZ-a, a kasnije je osnovao stranku hrvatskih branitelja, uprkos tome što nikada nije bio na ratištu.
Muharem Bazdulj se osvrnuo na fenomen ratne propagande i njen tragikomičan karakter. On je ukazao na to kako se priče o događajima iz rata često oblikuju u mitove, a da se istina često preispituje i prepravlja. Bazdulj je naveo primere propagandnih tvrdnji koje su se pojavile tokom rata, kao što su one o poznatim ličnostima koje su navodno učestvovale u ratnim zločinima, i ukazao na to da takve priče često nemaju osnova u stvarnosti.
On se prisetio jednog članka u Slobodnoj Dalmaciji koji je tvrdio da je među srpskim snajperistima bila i Jasna Šekarić, olimpijska pobednica, što je bila pokušaj da se poveže njena reputacija sa ratnim zločinima, iako to nije imalo nikakvo uporište u činjenicama. Bazdulj je završio svoj komentar naglašavajući koliko je važno kritički pristupiti informacijama koje dolaze iz ratnog konteksta, posebno kada je reč o propagandi koja može oblikovati javno mnjenje.
Kroz ovu analizu, kolumnisti su se složili da je važno preispitati i razjasniti teze koje se nameću u javnosti, posebno kada su u pitanju optužbe koje se tiču ratnih zločina i uloga pojedinaca tokom sukoba. S obzirom na to da su mnoge od ovih priča zasnovane na mitovima i dezinformacijama, ističu potrebu za objektivnim i temeljnim istraživanjem koje bi razjasnilo istorijske događaje i uloge pojedinaca u njima.
Emisiju „Teška priča“ možete pogledati u celosti na video prilogu, gde su kolumnisti detaljnije obradili sve aspekte ove kontroverze i pružili uvid u širi kontekst ratne propagande i njenog uticaja na savremeno društvo.
