Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u drugom tromesečju 2025. godine beleži značajan rast u tekućim cenama od 10,3% u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ovi podaci ukazuju na to da se ukupna vrednost prometa na pijacama povećava, što može biti rezultat viših cena proizvoda, kao i potencijalnog porasta fizičkog prometa.
U prvih šest meseci 2025. godine, promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama je veći za 7,6% u tekućim cenama u poređenju sa istim periodom prethodne godine. To sugeriše da su cene proizvoda porasle, dok nije jasno da li su potrošačke navike građana značajno promenjene, odnosno da li kupci više nabavljaju određene vrste povrća ili voća nego ranije.
Analizirajući strukturu vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama, u prvih šest meseci 2025. godine, najviše učestvuju sledeće grupe proizvoda: povrće sa 29,7%, voće i grožđe sa 19%, mleko i mlečni proizvodi sa 16%, kao i živina i jaja, takođe sa 16%. Ove brojke ukazuju na to da su povrće i voće i dalje ključni segmenti u prometu poljoprivrednih proizvoda.
Kada se osvrnemo na pojedinačne proizvode, tokom drugog kvartala 2025. godine, primećuje se da je došlo do povećanja vrednosti prometa kod ribe od 6% i pšeničnog brašna od 5,4%. Takođe, zabeležen je rast i kod krastavaca, šargarepe i jagoda, pri čemu je svaki od ovih proizvoda zabeležio povećanje od oko 3%. Ovi podaci ukazuju na to da su određeni proizvodi uspeli da zadrže ili povećaju svoju prodaju uprkos opštoj inflaciji i rastu cena.
Međutim, postoje i proizvodi koji su beležili pad vrednosti prometa. Na primer, sveže šljive su zabeležile pad od 31,2%, dok su jaja izgubila 7,5% svoje vrednosti na tržištu. Osim toga, med je takođe zabeležio pad od 5,6%. Ovi negativni trendovi mogu ukazivati na smanjenje potražnje ili druge faktore koji utiču na tržište tih proizvoda.
Jedan od ključnih faktora koji može uticati na promet poljoprivrednih proizvoda jeste i sezonska dostupnost. U letnjim mesecima, kada su mnogi plodovi u sezoni, moguće je da će se povećati ponuda, što može uticati na cene i promet. Takođe, ne možemo zanemariti ni uticaj ekonomskih faktora, kao što su inflacija i kupovna moć građana, koji mogu uticati na to kako potrošači biraju i kupuju proizvode na pijacama.
Zanimljivo je da, uprkos opštem rastu cena, kupci se često odlučuju za lokalne proizvode, što može ukazivati na sve veću svest o važnosti podrške lokalnim proizvođačima. Ovaj trend može doprineti održivosti lokalne poljoprivrede i ekonomije u celini.
U svetlu ovih podataka, važno je pratiti dalje trendove kako bi se razumele promene u potrošačkim navikama i tržištu poljoprivrednih proizvoda. Očekuje se da će u narednim mesecima doći do dodatnih analiza i izveštaja, koji će pružiti dublji uvid u stanje tržišta i potencijalne promene koje mogu nastati usled ekonomskih prilika i sezonskih varijacija.
Na kraju, podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku naglašavaju važnost praćenja tržišnih kretanja i prilagođavanje strategija kako bi se obezbedila stabilnost i rast u sektoru poljoprivrede, koji predstavlja ključni deo srpske ekonomije. Ovi trendovi će biti od suštinskog značaja za poljoprivrednike, trgovce i potrošače, jer će oblikovati buduće odluke i strategije u ovom sektoru.
