Strani investitori, na koje se država oslanjala godinama, očigledno su razočarali kada su u prva tri meseca ove godine direktne strane investicije prepolovljene na svega 704 miliona evra. Ova situacija postavlja pitanje kako država može da pomogne domaćim izvorima kapitala i osigura novi investicioni ciklus, koji bi zahtevao ozbiljne poreske ustupke.
U prethodnim godinama, kada su prilivi iz inostranstva bili značajni, prilika za reformu poreskog sistema koja bi podstakla domaća ulaganja nije iskorišćena. S obzirom na trenutnu situaciju, stručnjaci se pitaju koliko fiskalnog prostora postoji za veće promene i da li Ministarstvo finansija ima nameru da nešto menja. Profesor Svetislav Kostić sa Pravnog fakulteta u Beogradu ukazuje na potrebu za uvođenjem pravila Evropske unije o minimalnom porezu na dobit, što Srbija još nije usvojila.
Direktiva EU predviđa da multinacionalne kompanije sa prihodima većim od 750 miliona evra ne mogu imati porez manji od 15 odsto. Ukoliko država ne naplati ovaj porez, pravo naplate prelazi na zemlju u kojoj je sedište kompanije. Kostić smatra da je besmisleno nuditi poreske olakšice ovim kompanijama dok Srbija ne usvoji navedeni propis. Ako bi država naplatila taj porez, otvorio bi se prostor za podsticaje domaćim preduzećima, koja čine 99% srpske privrede.
Kostić takođe naglašava potrebu za podsticanjem zapošljavanja mladih kroz poreske olakšice, ali i da bi reforma poreza na dohodak trebala da bude rezultat širokog društvenog konsenzusa. Poreski savetnik Darko Majstorović ukazuje na to da domaća preduzeća ne mogu ostvariti značajne poreske uštede bez ulaganja većih od 100 miliona dinara, što većina njih teško može priuštiti.
Majstorović takođe ističe da su izmene zakona omogućile poreske olakšice za strane radnike, dok domaći radnici nemaju iste privilegije. Ovo stvara situaciju u kojoj je zapošljavanje stranih radnika jeftinije od domaćih, što dodatno pogoršava situaciju na tržištu rada i smanjuje poreske prihode.
U cilju podrške domaćim ulaganjima, naglašava se potreba za povoljnom poreskom politikom i dugoročnim razvojnim kreditima, posebno za izvozno orijentisana preduzeća. Majstorović upozorava da domaći privrednici godinama unazad izražavaju nezadovoljstvo zbog represije Poreske uprave, koja favorizuje strane korporacije.
Profesor Kostić ističe da bi reforma poreskog sistema trebala uključivati i promene u drugim segmentima koji utiču na investicionu klimu, kao što su porezi na nasleđe i poklone. On napominje da je trenutni poreski tretman veoma liberalan, što ne doprinosi smanjenju društvene nejednakosti.
Osim toga, Kostić ukazuje na to da Srbija zaostaje u poreskim propisima koji se odnose na zelenu tranziciju i da je nedostatak pravne sigurnosti veliki problem. Fiskalni savet je više puta ukazivao da ova situacija košta Srbiju oko 1,5% BDP-a godišnje.
Na kraju, Majstorović smatra da poreski sistem mora biti koncipiran prema potrebama privrede, a ne potrebama države. Prema njegovim rečima, sve izmene zakona koje su rađene u poslednjih 15 godina nisu uključivale privrednike, što dovodi do stagnacije privredne aktivnosti. U tom smislu, potrebno je omogućiti privrednicima da učestvuju u oblikovanju poreske politike kako bi se osigurao održiv ekonomski rast.
