Iako mnogi ljudi u proleće osećaju umor, manjak energije i pospanost, kardiolozi ističu da takozvani „prolećni umor“ zapravo nije medicinski sindrom već rezultat promena vremena i loših životnih navika. Prema rečima stručnjaka, važno je obratiti pažnju na simptome koje telo šalje, jer uporan umor može da bude znak ozbiljnijih srčanih problema.
Kardiolog dr Siniša Pavlović naglašava da organizam reaguje na promene temperature i atmosferskog pritiska, ali ne postoji poseban sindrom nazvan prolećni umor. „Prolećni umor je najvećim delom mit. Proleće donosi promene koje utiču na naše telo, ali slične reakcije se javljaju i pri prelasku u zimu ili bilo koje drugo godišnje doba“, objašnjava dr Pavlović.
On naglašava da je pravi problem u životnim navikama, a ne u sezoni. „Naša ishrana je često prilagođena fizičkim poslovima koje su ljudi radili, dok danas imamo potpuno drugačiji način života. Preporučuje se smanjenje unosa mesnih prerađevina i povećanje količine povrća u ishrani.“
Umor može pojačati simptome već postojećih bolesti, zbog čega je važno pratiti signale tela. Dr Pavlović upozorava na simptome kao što su stezanje ili bol u grudima, preskakanje srca, ubrzan rad srca, nagli skokovi ili padovi krvnog pritiska, nesvestica, omaglica i loše podnošenje fizičkog napora. „Svako ko primeti da su simptomi jači ili drugačiji nego ranije, treba da se javi lekaru“, ističe on.
Takođe, dr Pavlović upozorava na greške koje ljudi prave prilikom samostalnog uzimanja terapije za krvni pritisak. „Visok i nizak pritisak mogu dati slične simptome, pa ljudi često pogrešno procene situaciju. Mnogi misle da im je pritisak visok i uzimaju dodatnu terapiju, a zapravo je pritisak nizak, što može pogoršati situaciju. Ako je pritisak povišen više dana, treba se javiti lekaru.“
Dolaskom lepog vremena, mnogi počinju da se bave fizičkom aktivnošću, ali kardiolozi savetuju da se to radi postepeno. „Najbezbednija fizička aktivnost za srce je hodanje. To ne stvara naglo opterećenje ni za srce ni za zglobove. Preporučuje se da se tokom nedelje pređe tri do četiri kilometra laganim hodom“, zaključuje dr Pavlović.
Ovo proleće, umesto da bude izvor umora, može postati prilika za poboljšanje zdravlja kroz bolje životne navike i fizičku aktivnost. Uzimajući u obzir savete stručnjaka, ljudi mogu da unaprede svoje zdravlje i smanje rizik od ozbiljnijih srčanih problema.
