Srbija je ove godine ostvarila značajan rast u proizvodnji pšenice, koja je dostigla rekordne količine od 3.681.000 tona, što predstavlja povećanje od 27% u odnosu na prethodnu godinu. Ove podatke objavio je Republički zavod za statistiku, naglašavajući kako se proizvodnja pšenice povećala i u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, gde je rast iznosio 28%.
Međutim, situacija nije tako povoljna za druge poljoprivredne kulture. Proizvodnja maline je opala za 12%, dok je proizvodnja višnje zabeležila drastičan pad od čak 42%. Ove brojke ukazuju na nepovoljne vremenske uslove ili druge faktore koji su uticali na prinos ovih voćnih kultura.
Što se tiče kukuruza, očekuje se da će proizvodnja biti 4.448.000 tona, što predstavlja smanjenje od 12,9% u odnosu na prošlu godinu. S druge strane, proizvodnja suncokreta bi trebala da poraste za 2,9%, dok se očekuje pad proizvodnje šećerne repe za 6,1% i soje za 12%. Ove brojke pokazuju da, dok su neki sektori poljoprivrede u porastu, drugi se suočavaju sa izazovima koji mogu uticati na ukupnu ekonomsku stabilnost agrarnog sektora.
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom, proizvodnja pšenice i suncokreta je veća, dok su brojke za soju, kukuruz i šećernu repu znatno niže. Proizvodnja soje je manja za 44%, kukuruza za 27%, a šećerne repe za 17% u poređenju sa prosekom iz 2015. do 2024. godine. Ovi podaci ukazuju na dugoročne trendove koji bi mogli uticati na strukturu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Osim toga, očekuje se smanjenje proizvodnje šljiva za 16% i jabuka za 14% u odnosu na prošlu godinu. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom, proizvodnja šljiva bi mogla pasti za 26%, a jabuka za 24%. Ova smanjenja ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjem uzroka i potencijalnim rešenjima za poboljšanje prinosa ovih voćnih kultura.
U svetlu ovih podataka, proizvođači i analitičari apeliraju na državne vlasti da preduzmu mere koje će podržati poljoprivrednike, posebno u sektorima koji beleže pad proizvodnje. Pomoć u vidu subvencija, edukacije i investicija u modernizaciju poljoprivrednih praksi mogla bi doprineti stabilizaciji i povećanju prinosa.
Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji pokazuje pozitivan trend, s povećanjem od gotovo 9% u odnosu na prošlu godinu. Ipak, u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, proizvodnja grožđa je manja za 8%. Ovaj podatak može biti ohrabrujući za vinare, ali takođe ukazuje na to da je potrebno raditi na održavanju i povećanju kvaliteta grožđa kako bi se obezbedila konkurentnost na tržištu.
U zaključku, iako su rezultati u proizvodnji pšenice veoma pozitivni, ostali sektori poljoprivrede se suočavaju sa izazovima koji mogu uticati na ukupnu ekonomiju zemlje. Važno je da se prepoznaju problemi i da se implementiraju strategije koje će pomoći poljoprivrednicima da se prilagode promenama i unaprede svoju proizvodnju. Srbija ima potencijal da postane značajan igrač na poljoprivrednom tržištu, ali je potrebno raditi na održivosti i diversifikaciji poljoprivredne proizvodnje kako bi se osigurala stabilnost i rast u narednim godinama.
