Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da su svi državni putevi prvog i drugog prioriteta prohodni, naglasivši da su od početka vremenskih nepogoda u Srbiji sve službe angažovane u četvrtom stepenu pripravnosti. U razgovoru za TV Prva, ministarka je istakla da postoji zimski štab za održavanje puteva, koji predvode ljudi iz javnog preduzeća Putevi Srbije, uz podršku 24 kompanije za održavanje.
Sofronijević je objasnila da postoje tri prioriteta čišćenja i šest stepeni pripravnosti, dodajući da je od početka ove situacije u četvrtom stepenu, što podrazumeva da su sve mašine i svi radnici aktivni. Angažovano je ukupno 815 teških mašina i 2.329 radnika koji su zaduženi za održavanje državnih puteva, kako bi se osiguralo da saobraćaj teče nesmetano uprkos nepogodama.
Ministarka je takođe naglasila da je na internetu primetila veliki broj akcija čišćenja snega u Beogradu, koje je ocenila kao pokušaj „pravljenja politike tamo gde joj nije mesto“. Ova izjava ukazuje na to da je situacija sa snežnim padavinama ispolitizovana, a ministarka je pozvala na saradnju i razumevanje umesto na političke igre.
U drugoj temi, Sofronijević je najavila da će naredne nedelje razgovarati sa mađarskim zvaničnicima o puštanju u saobraćaj brze pruge Beograd – Budimpešta. Očekuje se da će putnički saobraćaj na ovoj pruzi krenuti krajem februara ili u martu. „Ja ne volim da se izjašnjavam dok nemam zvanične podatke, ali situacija je da će se to desiti krajem februara ili u martu“, izjavila je ministarka, dodajući da će precizne informacije biti dostupne nakon razgovora sa mađarskim kolegama.
Sofronijević je istakla značaj pruge Beograd – Budimpešta za putovanja u ovom delu Evrope, posebno s obzirom na to da će voz u nekim deonicama moći da ide brzinom od 200 kilometara na sat. Ova brza pruga predstavlja značajan korak ka unapređenju železničkog saobraćaja u regionu, olakšavajući povezivanje sa susednim državama.
Pored toga, ministarka je naglasila da će jedna od tema razgovora sa mađarskim zvaničnicima biti i evropski koridor Beograd-Budimpešta-Beč. Ovaj koridor je od suštinskog značaja za unapređenje infrastrukture i ekonomske veze između Srbije i Evropske unije, kao i za povećanje konkurentnosti na tržištu.
U svetlu svih ovih aktivnosti, Sofronijević je pokazala posvećenost poboljšanju infrastrukturne mreže Srbije i reagovanju na izazove koje donose vremenske nepogode. Njen pristup ukazuje na potrebu za efikasnom koordinacijom i saradnjom među različitim institucijama, kako bi se obezbedila sigurnost i prohodnost puteva u zemlji.
