Da li je čovek spreman da 100 dana izdrži u potpuno zatvorenom prostoru, bez spoljašnjih stimulansa, uz strogo definisana pravila i konstantan nadzor? Upravo to planira da otkrije studija SOLIS100 – jedan od najambicioznijih evropskih istraživačkih projekata, koji je dizajniran da simulira najrealnije moguće uslove života astronauta u svemirskoj stanici. Iza projekta stoji nemački centar za vazduhoplovstvo i svemir (DLR), a eksperiment će biti sproveden u Kelnu, u specijalizovanom objektu koji je godinama korišćen za testiranje psihološke otpornosti astronauta.
Studija SOLIS100 ima jasno definisan cilj – proučiti kako dugotrajna izolacija, skučen prostor, ograničeni resursi i repetitivne rutine utiču na ljudsku psihu i telo. Učesnici će živeti u simuliranoj svemirskoj stanici na Zemlji, prateći dnevni raspored astronauta: naučni eksperimenti, zajednički rad, održavanje „stanice“, vežbe i strogo kontrolisano okruženje nadzirano kamerama 24 časa dnevno. Objekat u kojem će boraviti nije luksuzan, već funkcionalan – baš kao pravi svemirski habitat. Svaki član posade biće deo tima koji mora da funkcioniše kao celina, da rešava zadatke pod pritiskom i da održava stabilnu komunikaciju, čak i kada monotoni dani postanu psihološki iscrpljujući. Naučnici iz ESA-e i DLR-a pratiće svaki detalj, od hormonskih promena do timske dinamike.
Iako zvuči kao avantura, ulazak u studiju nije jednostavan – kriterijumi su postavljeni gotovo identično kao kod selekcije za svemirske misije. Kandidati moraju imati između 25 i 55 godina, biti u dobroj fizičkoj kondiciji, imati BMI između 18,5 i 30, kao i dokazano dobro zdravlje. Pored toga, traži se diploma najmanje osnovnih studija, a dodatne kvalifikacije iz prirodnih nauka, tehnike ili medicine smatraju se prednošću. Engleski jezik je obavezan, kao i potvrda o nekažnjavanju. Psihološka stabilnost proverava se kroz detaljne razgovore, medicinske preglede, testove ličnosti i procenu sposobnosti za rad u timu.
Program traje ukupno 126 dana – dve nedelje pripreme, 100 dana potpune izolacije i sedam dana oporavka, uz dodatne lekarske kontrole posle mesec dana i po isteku šest meseci. Učesnici će biti stalno praćeni, njihovo mentalno zdravlje analiziraće tim lekara i psihologa, a svaki zadatak biće deo većeg cilja – unapređenja razumevanja ljudske izdržljivosti u uslovima koji simuliraju putovanje na Mesec ili Mars.
Za ovaj zahtevni posao predviđena je naknada od 23.000 evra, ali naučnici naglašavaju da novac nikako ne bi trebalo da bude glavni motiv – jer samo oni koji su zaista spremni na psihološki napor mogu uspešno da završe misiju. Ovaj projekat predstavlja važan korak u razumevanju kako se ljudsko telo i um ponašaju u ekstremnim uslovima, što može imati značajne implikacije za buduće svemirske misije, poput putovanja na Mars.
U čemu je suštinska vrednost ovakve studije? Razumevanje psiholoških i fizioloških reakcija na dugotrajnu izolaciju može pomoći u pripremi astronauta za buduće misije, gde će boravak u svemiru trajati mesecima ili čak godinama. Pored toga, rezultati istraživanja mogu biti korisni i u drugim oblastima, kao što su mentalno zdravlje i rehabilitacija, gde se ljudi suočavaju s izolacijom ili stresom.
U današnjem svetu, gde su stres i anksioznost sve prisutniji, ovakva istraživanja mogu pružiti dragocene uvide o tome kako se nositi s izolacijom i pritiscima, što može biti korisno ne samo astronautima, već i svima koji se suočavaju s izazovima u svakodnevnom životu. Kroz projekte poput SOLIS100, naučnici se nadaju da će otkriti ne samo fizičke, već i emocionalne i psihološke aspekte ljudske izdržljivosti, što može biti ključno za budućnost svemirskih istraživanja.
