Izvršni urednik „Kvartalnog monitora“ Saša Ranđelović je danas na predstavljanju 82. biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji najavio da se za 2026. godinu prognozira privredni rast od oko tri odsto. Ovaj rezultat, kako je istakao, zavisi od rešavanja nekoliko ključnih rizika, među kojima se ističe problem sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Ranđelović je naveo da je planirani rast zasnovan na očekivanom oporavku poljoprivrede i rešavanju problema sa NIS-om. Ukoliko se ti problemi ne reše u bliskoj budućnosti, postoji opasnost od revizije makroekonomskih projekcija naniže. To bi moglo uticati na stabilnost privrednog sistema, povećati inflaciju i nezaposlenost, kao i fiskalni deficit.
Osim problema sa NIS-om, Ranđelović je ukazao i na druge rizike, uključujući mogućnost uvođenja trgovinskih ograničenja od strane zemalja EU za izvoz čelika iz Srbije, implementaciju ekoloških carina na određene proizvode, kao i najave o ograničenju izvoza guma na tržište SAD. On je upozorio da bi ti eventualni poremećaji mogli negativno da utiču na budžet, te da bi država mogla biti primorana na reakcije kroz stabilizaciju tržišta, povećan uvoz energenata ili smanjenje akciza.
Ranđelović se nada da će se pomenuti problemi rešiti u bliskoj budućnosti, što bi doprinelo ostvarenju solidnog privrednog rasta u 2026. godini. Trenutno, privreda Srbije završava 2025. u uslovima očuvane makroekonomske stabilnosti, ali rezultati su slabiji od očekivanih, što ukazuje na rast strukturnih izazova.
Prema njegovim rečima, fiskalna i monetarna politika su uspešno održale stabilnost sistema, ali ključni pokazatelji pokazuju usporavanje privredne aktivnosti, pad investicija i rast rizika u narednom periodu. Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u trećem kvartalu 2025. porastao je za dva odsto, što je u skladu sa prethodnim kvartalima, ali ispod očekivanja.
Na osnovu rezultata iz prva tri kvartala, privredni rast Srbije za 2025. procenjuje se na oko dva odsto, što je znatno ispod rasta od 3,9 odsto u 2024. godini i ispod planiranog rasta od četiri odsto za ovu godinu. Usporavanje se pretežno pripisuje unutrašnjim rizicima i neizvesnostima, dok su globalni faktori imali manji uticaj.
Ranđelović je takođe naglasio da je privredni rast Srbije prvi put nakon dužeg vremena ispod proseka regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE), koji iznosi oko 2,3 odsto. Razlozi za to uključuju pad investicija, lošu poljoprivrednu sezonu, pad u građevinarstvu i sankcije u naftnom sektoru. Inflacija je u prva osam meseci iznosila oko 4,5 odsto, ali je zahvaljujući administrativnim merama i padu cena hrane, u periodu septembar-novembar pala na 2,8 odsto.
