Ključne kamatne stope u evrozoni ostaju stabilne u kratkoročnom periodu, dok se očekuje postepeni rast do 2028. godine, pokazuje anketa sprovedena među 65 profesionalnih prognostičara Evropske centralne banke (ECB). Prema njihovim prognozama, kamatna stopa na depozite u evrozoni zadržaće se na nivou od 2% do kraja 2025. godine, nakon čega se očekuje blagi pad na 1,9%. Do 2028. godine, predviđa se umjeren rast na 2,25%.
Slični trendovi očekuju se i kod kamate na glavne operacije refinansiranja, kao i na graničnu kreditnu liniju. Ove kamate će porasti sa trenutnih 2% na 2,4% do 2,65% do 2028. godine. Pored toga, referentna kamatna stopa za kratkoročne zajmove u evrima, poznata kao €STR, očekuje se da će porasti na 2,2% do 2028. godine, dok će tromesečni euribor dostići 2,3%.
Kratkoročni i dugoročniji zajmovi koje ECB pruža bankama u evrozoni, kao što su MRO (glavne operacije refinansiranja) i LTRO (dugoročne operacije refinansiranja), takođe će pokazati rast do 2028. godine. Ovaj rast odražava planiranu podršku likvidnosti koja je potrebna za održavanje stabilnosti finansijskog sistema.
Prema izveštaju ECB-a, kvartalni privredni rast evrozone će ostati slab, procenjen na 0,1% u trećem tromesečju 2025. godine, a stabilizovaće se na 0,3% do kraja 2028. godine. Dugoročno, godišnji privredni rast se procenjuje na 1,2%. Ove brojke ukazuju na to da će ekonomski oporavak biti spor, što može predstavljati izazov za evropsku ekonomiju.
Inflacija u evrozoni, izražena kroz harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP), prema prognozama će pasti sa 2,1% u trećem kvartalu 2025. na 1,7% na početku 2026. godine. Dugoročno, inflacija bi se trebala stabilizovati na nivou od 2%. Takođe, očekuje se da će stopa nezaposlenosti u evrozoni iznositi 6,3%, što predstavlja znak zategnutosti na tržištu rada.
Ove projekcije ukazuju na to da će ECB nastaviti sa pažljivim pristupom u upravljanju monetarnom politikom kako bi se održala stabilnost cena i podržala ekonomska aktivnost. Stabilne kamatne stope su ključne za podsticanje investicija i potrošnje, što je od suštinskog značaja za oporavak evrozone.
U svetlu ovih ekonomskih predviđanja, analitičari ističu važnost praćenja globalnih ekonomskih kretanja i potencijalnih rizika koji bi mogli uticati na evropsku ekonomiju. Na primer, geopolitičke tenzije, inflacija i promenljive cene energenata predstavljaju ključne izazove sa kojima se evrozona suočava.
U zaključku, iako se očekuje stabilnost kamatnih stopa u kratkoročnom periodu, dugoročne prognoze sugerišu postepeni rast koji će biti praćen slabim privrednim rastom i padom inflacije. ECB će imati ključnu ulogu u oblikovanju ekonomske politike i održavanju stabilnosti u evrozoni, posebno u svetlu promenljivih globalnih ekonomskih uslova. Ove informacije su od značaja za investitore, preduzeća i potrošače, jer će oblikovati buduće odluke u pogledu finansiranja i investicija.
