Jovan Vuković i Mladen Mikić, nastavnici sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u Novom Sadu, suočili su se sa problemima prilikom izbora u više zvanje, uprkos ispunjavanju svih zakonskih uslova. Ova dva docenta su među najbolje ocenjenim nastavnicima na Fakultetu, što dodatno naglašava neobičnost situacije. Dekan Patrik Drid je izjavio da smatra da su obojica zaslužili napredovanje, ali da je odluka o reizboru doneta na osnovu većine u Izbornom veću, koja se ispostavila kao „uzdržana“, što je u suštini značilo protiv.
Iako su Vuković i Mikić imali potreban broj naučnih radova i postignuća, Vukoviću je nedostajala monografija, dok je Mikiću nedostajao udžbenik koji nije napisao u poslednjih pet godina. Ovi razlozi bili su dovoljni da se obojici uskrati reizbor u docente, a oni su tražili ovu opciju kako bi mogli da nastave napredovanje u sledećem ciklusu. U međuvremenu, njihovi kolege na sličnim pozicijama na drugim fakultetima u Srbiji prolaze kroz reizbor bez problema, što postavlja pitanje zašto su Vuković i Mikić naišli na ovakve poteškoće.
Iako dvojica profesora ne žele da komentarišu situaciju javno zbog mogućih pravnih posledica, u njihovim izjavama proviruje uobičajena praksa na Novosadskom univerzitetu, gde se čini da pojedini nastavnici nisu po volji onima koji donose odluke. Dekan Drid, koji kontroliše većinu i na Senatu Univerziteta, postao je predmet medijske pažnje zbog svojih prigovora na izbor u zvanje drugih profesora, što je izazvalo prekid radnog odnosa sa nekim od njih. Ova situacija naglašava atmosferu straha i nesigurnosti koja vlada među nastavnicima na Univerzitetu.
Univerzitet u Novom Sadu, iako nekada smatran jednim od najorganizovanijih u Srbiji, suočava se sa ozbiljnim problemima pod trenutnim rukovodstvom. Rektor Dejan Madić i njegov tim su kritikovani zbog načina na koji su se nosili sa situacijom na Univerzitetu, a mnogi smatraju da se sistem urušava. Tokom devedesetih godina, univerzitet je preživeo brojne izazove, ali trenutna situacija ukazuje na još veće probleme.
Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, kao i na drugim fakultetima, većina članova Izbornog veća je bila „uzdržana“ prilikom glasanja, a mnogi smatraju da su takve odluke donošene mimo Statuta. Tajna glasanja dodatno komplikuje situaciju, ostavljajući sumnju u transparentnost procesa.
Dekan Drid je poznat po tome što otvoreno i bez zadrške sprovodi svoje odluke, svestan mogućih zakonskih posledica. Njegova odlučnost se može pohvaliti, ali se postavlja pitanje šta će se dogoditi sa onima koji su „uzdržani“ u ovim situacijama. Pojedini nastavnici strahuju od mogućih posledica, dok se atmosfera nesigurnosti širi među zaposlenima.
U svetlu ovih događaja, Vuković i Mikić predstavljaju simbol za borbu protiv sistema koji se čini da favorizuje određene pojedince, dok druge ostavlja na margini. Njihova situacija može poslužiti kao podsticaj za promene unutar univerzitetskog sistema, a akademska zajednica će morati da se suoči sa pitanjima pravde i jednakosti u postupcima izbora.
Ova situacija se ne može posmatrati samo kao lokalni problem, već kao deo šireg konteksta akademske zajednice u Srbiji, koja se suočava sa izazovima transparentnosti i pravičnosti. Na kraju, ostaje da se vidi kako će se ova saga završiti i hoće li Vuković i Mikić uspeti da ostvare svoja prava ili će biti još jedan primer nepravde unutar obrazovnog sistema.
