Početkom januara, novosadski Kej postao je mesto herojske intervencije kada je profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Nebojša Čokorilo, bez oklevanja skočio u ledeni Dunav i spasio kinesku turistkinju koja se davila. Ovaj hrabri čin odigrao se u ranim jutarnjim satima, kada su temperature bile svega tri stepena, a profesor je upravo izlazio na svoj uobičajeni džoging.
Kako je sam profesor ispričao, sve se dogodilo dok je trčao pored Dunava. „Bio je prvi januar, izašao sam na trčanje oko 2.15 ujutru. Dok sam trčao, čuo sam nekoga kako doziva ‘help, help’. Pogledao sam i video nekoliko ljudi na obali. Prišla mi je gospođa koja mi je rekla da se neko davi i da je potrebna pomoć. Tada sam krenuo i video situaciju – telo turistkinje bilo je u vodi, desetak metara od obale, potpuno potopljeno, obučeno i bez pokreta“, opisuje Čokorilo.
Unatoč hladnoj i brzoj vodi, profesor je odlučio da interveniše. Izuo se i doplivao do žene koja nije davala znake života. „Bila je u vodi, ali nije davala znakove života. Relativno lako sam je izvukao do obale. Kada smo stigli do kopna, procenio sam da nema potrebe za reanimacijom – disala je normalno, samo je bila u šoku i promrzla. Postavili smo je na bok i odmah pozvali hitnu pomoć“, dodaje on.
Profesor Čokorilo je bio svestan rizika koji nosi takva intervencija, posebno u hladnoj i brzoj reci poput Dunava. „Najveći rizik je da se davljenik brani i ugrozi spasioce. Dunav je mutan, brz i hladan. Ako bi turistkinja otišla još dalje u sredinu reke, bilo bi nemoguće da je izvučem. Profesionalno znanje i fizička spremnost pomogli su mi da ostanem pribran i kontrolisan“, ističe on.
On takođe objašnjava šta građani treba da znaju kada se nađu u sličnim situacijama. „Najbezbednija opcija je uvek pozvati hitnu pomoć. Ako je moguće, osobu treba postaviti u položaj na boku kako ne bi došlo do gušenja i sačekati dolazak ekipe. Ako su prisutni drugi ljudi, treba proceniti ko može da pomogne – u ovom slučaju, gospođa koja je videla da sam u trkačkoj opremi procenila je da bih mogao da reagujem“, savetuje profesor.
Iako su građani njegov čin proglasili za herojski, Čokorilo остаје skroman. „Ne doživljavam sebe kao heroja. Bilo je to nešto što sam morao da rešim i uspeo sam. Svi bismo mogli da reagujemo kada vidimo da je život ugrožen“, naglašava on. Profesor takođe ukazuje na važnost solidarnosti i spremnosti da se pomogne drugima, naglašavajući da je, usled ubrzanog tempa života i otuđenosti ljudi, takva vrsta reakcije ređa nego nekada.
„Treba početi od svoje okoline – porodice, prijatelja, komšija – i vratiti osnovne ljudske vrednosti. Često male akcije mogu spasiti živote“, poručuje Čokorilo. Ovaj podvig pokazuje koliko hrabrost, prisustvo duha i pravovremena reakcija mogu da spasu život. Iako su okolnosti bile ekstremne – hladna i brza reka u ranim jutarnjim satima – pravovremena odluka profesora Čokorila dokazala je koliko značajnu ulogu solidarnost i spremnost da pomognemo imaju u svakodnevnom životu.
Profesor Nebojša Čokorilo ne samo da je spasio život jednoj osobi, već je i podstakao zajednicu na razmišljanje o važnosti ljudske povezanosti i solidarnosti. Njegov čin hrabrosti i odlučnosti ostaje primer kako pojedinac može da utiče na živote drugih i kako su herojske akcije moguće čak i u najtežim uslovima.
