Tržište nekretnina u Srbiji dostiglo je novu, gotovo apsurdnu tačku, kada je u centru Novog Sada ponuđena garsonjera od svega šest kvadratnih metara po ceni od 25.500 evra. Ovaj oglas izazvao je brojne reakcije među građanima, koji su na društvenim mrežama ironično komentarisali kako se radi o “najskupljoj ostavi u Srbiji” i “mikrostanu za minimalističke milionere”.
Stan se nalazi u potkrovlju stambene zgrade između Bulevara oslobođenja i centra grada, a prema opisu, sastoji se iz kupatila i jedne sobe. Na ovih šest kvadrata trebalo bi da se smeste i krevet, sto, kuhinja i ormar, što ostavlja veoma malo prostora za udoban život. Oglas navodi da je reč o uknjiženom prostoru izgrađenom 1995. godine, opremljenom centralnim grejanjem i internetom.
Prodavac ističe da je lokacija “idealna”, što dodatno podiže cenu ovog malog stana. Međutim, na društvenim mrežama, korisnici su se zabavljali brojnim šalama na račun cene i veličine stana. “Dok je ovce, biće i vune”, “Taj špajz za te pare bih pre sama ozidala” i “Prvo videh cenu! pa reko’ kako tako jeftino u centru, kad me ošinu ova silna kvadratura…” samo su neki od komentara koji su se mogli pročitati.
Cene nekretnina u Novom Sadu već godinama rastu, a ova ponuda je iznenadila čak i one koji prate tržište. U prevodu, jedan kvadrat ovog “stana” vredi čak 4.250 evra, što je iznos za koji se u mnogim gradovima može kupiti luksuzna kvadratura. Ova situacija postavlja pitanje da li je normalno da se prostor od šest kvadrata naziva stanom i da li kupci u Srbiji zaista treba da plaćaju cenu kvadrata skuplju od evropskog proseka za prostor veličine garderobera.
Prema rečima stručnjaka, ovakvi slučajevi ukazuju na sve veću krizu na tržištu nekretnina u Srbiji, gde se cene neprestano povećavaju, a ponuda često ne odgovara potrebama potencijalnih kupaca. Mnogi se pitaju koliko je održiv ovaj trend i kakve će posledice imati na buduće generacije koje će pokušati da pronađu pristojan krov nad glavom.
Ovaj incident takođe otvara diskusiju o tome kako se vrednuju stambeni prostori i šta zapravo definiše stan. U zemlji gde su prosečne plate još uvek daleko od evropskog standarda, ovakva ponuda može delovati kao uvredljiva provokacija za mnoge. Kupci se nalaze u situaciji gde su primorani da biraju između prekomernih cena i nekvalitetnih stambenih rešenja, dok se istovremeno suočavaju sa rastućim troškovima života.
Na kraju, postavlja se pitanje da li će ovakvi neobični slučajevi kao što je garsonjera od šest kvadrata postati sve učestaliji ili će tržište nekretnina doživeti korekciju. Dok se građani bore sa sve višim cenama, ostaje da se vidi hoće li se trendovi promeniti ili će se nastaviti sa ovakvim, naizgled, nelogičnim ponudama. U svakom slučaju, ova situacija ukazuje na neophodnost reformi na tržištu nekretnina koje će omogućiti pristupačnije stambene opcije za sve.
