Srpsko voćarstvo suočava se sa velikim izazovima, jer se tržišni uslovi menjaju, a konkurencija postaje sve jača. U razgovoru sa Veljkom Jovanovićem, savetnikom predsednika Privredne komore Srbije, otkriveno je kako Srbija može da ponovi uspeh u izvozu jabuka i kod drugih voćnih kultura, posebno šljive i maline. Jovanović je istakao da je primer jabuke pokazao da se uz prave strategije može postići mnogo. Iako su se suočili sa gubicima na ruskom tržištu, najveći proizvođači su već 2014. i 2015. prepoznali potrebu za prilagođavanjem, što je uključivalo diversifikaciju tržišta.
Srbija je uspela da plasira svoje jabuke na zahtevna tržišta poput Velike Britanije, a takođe se širi i na tržišta Indije i Azije. U sezoni 2023-24, Srbija je ostvarila izvoz jabuka vredan 107 miliona evra, od čega je značajan deo došao iz Rusije, ali i sa drugih tržišta. U međuvremenu, izvoz borovnica je takođe zabeležio nevjerovatan rast, što pokazuje potencijal srpskog voćarstva kada se pravilno upravlja.
U poređenju sa jabukama, situacija sa šljivama i malinama nije tako optimistična. Srbija proizvodi šljive na najvećoj površini u Evropi, ali izvozni profit je stagnirao. Prošle godine je izvezeno samo nešto više od 25.000 tona šljive, dok je izvoz svežih šljiva u Nemačku zabeležio skromnih 1,7 miliona evra. Jovanović ističe da se većina srpskih šljiva koristi za pravljenje rakije, a ne za izvoz, što ukazuje na propuštene prilike.
Što se tiče maline, ona ostaje najznačajniji izvozni proizvod Srbije, sa izvozom od oko 100.000 tona u 2024. godini. Međutim, prinosi su opali u poređenju sa prethodnim godinama, a mnogi domaći proizvođači suočiće se sa ozbiljnim problemima. Jovanović upozorava da su prosečni prinosi ispod nivoa koji se smatra rentabilnim, a klimatske promene dodatno otežavaju situaciju.
Jovanović smatra da je neophodno unaprediti znanje i pristup proizvodnji voća u Srbiji. On naglašava važnost istraživanja tržišta i prilagođavanja sortimenta potrebama potrošača. Potrebno je raditi na stvaranju prepoznatljivih brendova i uspostavljanju kvalitetne proizvodnje koja će zadovoljiti zahtevna tržišta. Takođe, preporučuje se veće korišćenje savremene tehnologije i naučnih saznanja u voćarstvu, posebno u proizvodnji malina.
Stručnjaci se slažu da su klimatski izazovi, poput promena temperature i padavina, dodatni faktori koji utiču na voćarsku proizvodnju. Jovanović ističe da se mora više pažnje posvetiti izboru sorti koje su otpornije na klimatske promene i koje se mogu mašinski brati, čime bi se smanjili troškovi proizvodnje.
U zaključku, srpsko voćarstvo se nalazi na raskrsnici, gde je potrebno strateško planiranje i prilagođavanje novim tržišnim uslovima kako bi se postigao uspeh na globalnom tržištu. Ulaganje u znanje, tehnologiju i brending može otvoriti vrata novim prilikama i pomoći u osnaživanju pozicije Srbije kao značajnog proizvođača voća u svetu.
