Posle neuspešnog izbora nove vlade na Kosovu i Metohiji, finansijski kolaps i bankrot postaju sve realnija pretnja za Prištinu, upozoravaju finansijski i ekonomski stručnjaci. Rok za predlaganje budžeta za narednu godinu ističe 31. oktobra, a zakonski je obavezno da ga Skupština usvoji do kraja godine. Međutim, trenutna vlada nije ni puna, ni u ostavci, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema važećem zakonodavstvu, samo vlada sa punim ovlašćenjima ili vlada u ostavci može da predloži budžet. S obzirom na to da aktuelna vlada ne ispunjava ni jedan od ovih uslova, stručnjaci smatraju da je njeno postojanje neustavno. Aljbert Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta ističe da premijer Aljbin Kurti i ministar Hekuran Murati, kao članovi trenutne vlade, ne mogu predložiti budžet jer bi to predstavljalo sukob interesa.
Kurti je u svom ekspozeu naglasio da bez usvojenog budžeta postoji rizik od ugrožavanja funkcionisanja više od 30 nezavisnih agencija. Takođe je upozorio da bi neusvajanje budžeta moglo dovesti do nemogućnosti isplate plata javnim službenicima, penzija i drugih socijalnih davanja, što bi dodatno pogoršalo situaciju. „To bi značilo ugrožavanje osnovnih funkcija države“, rekao je Kurti.
Trenutna kriza dodatno se komplikuje činjenicom da za čak 11 opština nije odobren budžet, a iz Kurtijevog kabineta nema objašnjenja za ovu situaciju. Stručnjaci upozoravaju da Kosovo može izgubiti sredstva iz Evropske unije koja su predviđena Planom rasta za Zapadni Balkan. „Zbog institucionalne krize koja traje skoro devet meseci, Kosovo je izgubilo više od 200-300 miliona evra od strane Evropske unije“, istakao je Marko Trajković iz NVO „Centar za mir i toleranciju“.
Premijer Kurti je pominjao rast stranih investicija na Kosovu, ali istraživanja pokazuju suprotno. Manjak donacija i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj dodatno otežavaju situaciju. Sergej Masličenko, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj u Prištini, naglasio je da trenutno nema mogućnosti za potpisivanje ugovora jer još nema partnera sa druge strane.
Da bi se izbegao finansijski kolaps, postoje dva moguća rešenja. Prvo je formirati kratkoročnu prelaznu vladu koja bi bila zadužena samo za usvajanje budžeta, ali izgledi za to su minimalni. Drugo rešenje bi bilo da poslanici u Skupštini zanemare zakonske i ustavne okvire i usvoje budžet, što se ranije već dešavalo.
Ova situacija stvara ozbiljnu zabrinutost među građanima i poslovnom zajednicom, jer bi neusvajanje budžeta moglo imati dalekosežne posledice na ekonomsko stanje i razvoj Kosova. Stručnjaci pozivaju na hitnu akciju kako bi se sprečile ozbiljne posledice po državu i njene institucije. U ovom trenutku, politička stabilnost i institucionalna efikasnost predstavljaju ključne faktore za prevazilaženje trenutne krize i obezbeđivanje prosperiteta na Kosovu.
U svetlu svih ovih događaja, ostaje neizvesno kada i kako će se situacija razrešiti. Političke stranke i njihovi lideri moraju pronaći rešenje koje će omogućiti formiranje nove vlade i usvajanje budžeta, kako bi se izbegli negativni scenariji koji bi mogli ugroziti stabilnost i napredak Kosova u budućnosti. Pratiti ćemo razvoj događaja kako bi se obezbedilo da građani budu informisani o svim važnim pitanjima koja se tiču njihovih prava i dobrobiti.
