Ministar spoljnih poslova Marko Đurić komentarisao je današnje kritike ministarke spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donike Gervale-Švarc, koje su upućene Srbiji povodom Dana pobede u Moskvi. Đurić je istakao da su te kritike, koje se navodno oslanjaju na evropske vrednosti, prazne, s obzirom na to da administracija u Prištini svakodnevno narušava te vrednosti.
On je ukazao na to da se srpski narod na prostoru autonomne pokrajine KiM suočava sa sistemskom isključenosti, naglašavajući da Priština još uvek nije ispoštovala odredbu Briselskog sporazuma iz 2013. godine o formiranju Zajednice opština sa većinskom srpskom populacijom, uprkos ponovljenim pozivima Evropske unije.
Đurić je ukazao na to da je srpsko rukovodstvo, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, dosledno tražilo dijalog i pokušavalo da se nosi sa složenim regionalnim izazovima kako bi unapredilo stabilnost. Nasuprot tome, kako je naveo, Aljbin Kurti daje prioritet štetnim jednostranim merama koje produbljuju podele i guraju Kosovo i region dalje od Evrope, otvarajući time prostor za spoljni uticaj. Đurić je naveo da su Kurtijevi postupci doveli do toga da se on nađe visoko na listi najefikasnijih agenata antievropskog uticaja u regionu.
Ministar je naglasio da Srbija ostaje odlučna u svojim zahtevima prema Briselskom sporazumu, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i važećem zakonu. On je istakao da se principijelni stav Srbije o globalnim pitanjima, uključujući i situaciju u Ukrajini, široko poštuje u EU i izvan nje. Prema njegovim rečima, kontradikcije koje dolaze iz Prištine su očigledne Evropi i međunarodnoj zajednici. Srbija se zalaže za prave evropske vrednosti, kao što su dijalog i dostojanstvo, a ne za podele, zaključio je Đurić.
Ministarka Gervala je ranije danas, na društvenoj mreži X, osudila Vučićevu posetu Moskvi i sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ove izjave dodatno su uzburkale političku atmosferu između Beograda i Prištine, a Đurić je, odgovarajući na Gervaline kritike, ponovio stav Srbije o nužnosti dijaloga i poštovanja međunarodnih sporazuma.
S obzirom na trenutnu političku situaciju u regionu, očigledno je da će odnosi između Srbije i Kosova i dalje biti predmet rasprave i analize, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno da se pronađe održivo rešenje koje će omogućiti miran suživot u regionu, uz poštovanje prava svih naroda koji u njemu žive.
U međuvremenu, dok se nastavljaju političke tenzije između Beograda i Prištine, ostaje da se vidi kako će međunarodna zajednica reagovati na ovu situaciju i da li će biti mogućnosti za obnavljanje dijaloga i postizanje dogovora koji bi mogao da dovede do stabilizacije odnosa u regionu.
Pitanje Kosova ostaje jedno od najkompleksnijih i najosetljivijih pitanja u savremenoj politici Balkana, a svaka izjava ili akcija može imati dalekosežne posledice. Stoga je važno pratiti razvoj situacije i biti svestan svih faktora koji mogu uticati na budućnost ove regije. S obzirom na složenost političkih odnosa i istorijskih tenzija, izazov je pronaći put ka miru i stabilnosti koji će zadovoljiti sve strane uključene u ovaj proces.
