Premijerka Danske Mete Frederiksen izjavila je danas da bi obnavljanje vojnog opremanja Evrope trebalo da bude glavni prioritet kako bi se smanjilo oslanjanje na Sjedinjene Američke Države (SAD). Tokom diskusije na Fakultetu političkih nauka u Parizu (Scienc Po), ona je osvrnula na komentare generalnog sekretara NATO Marka Rutea o sposobnosti Evrope da se brani, ističući da bi to bilo „izuzetno teško s obzirom na to kako stvari trenutno stoje“, prenosi londonski Gardijan.
„Kada pogledate obaveštajne podatke, nuklearno oružje i tako dalje, zavisimo od SAD“, rekla je Frederiksen i dodala da je Evropska unija (EU) „u stanju da uradi više nego što se sada javno govori“. Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više raspravlja o bezbednosnim izazovima s kojima se suočava Evropa, posebno u svetlu promenljivog globalnog političkog okvira.
Danska premijerka je naglasila da bi ponovno vojno opremanje Evrope trebalo da bude „najvažnija stvar za evropske lidere“ i izrazila zabrinutost da je 2035. godina kao cilj za postizanje samostalnosti suviše daleko. Ove reči dolaze usred rastućih tenzija i nesigurnosti u svetu, što dodatno naglašava potrebu za bržim delovanjem u domenu vojnog opremanja.
Osim toga, Frederiksen je istakla važnost saradnje između SAD i Evrope kada je reč o bezbednosti Arktika, naglašavajući da „svetski poredak kakav poznajemo, protiv kojeg se borimo 80 godina, završen je i ne mislim da će se vratiti“. Ona je ukazala na to da je najbolji put napretka za SAD i Evropu da se drže zajedno, posebno u svetlu ruske vojne aktivnosti u regionu.
„Delimo zabrinutost zbog bezbednosti Arktika jer Rusija ne želi mir sa Evropom“, rekla je Frederiksen na konferenciji u Parizu, prenosi Rojters. Ove reči odražavaju rastuću zabrinutost evropskih lidera o sigurnosnim pretnjama u regionu, koji postaje sve važniji u globalnim geopolitickim igrama.
Frederiksen i premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen planiraju kasnije danas sastanak sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Jelisejskoj palati u Parizu, u pokušaju da učvrste podršku Francuske protiv nastojanja američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom. Ova teritorija je već vekovima deo Kraljevine Danske, a pokušaji SAD da preuzmu kontrolu nad njom izazvali su brojne političke tenzije.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između SAD i Danske, a Frederiksen je naglasila važnost očuvanja suvereniteta Grenlanda i osiguranje da se odluke o ovoj teritoriji donose u skladu sa interesima njenih građana. „Moramo raditi zajedno kako bismo osigurali da Grenland ostane deo Danske i da se njegove resurse koriste u najboljem interesu njegovih stanovnika“, izjavila je Frederiksen.
U svetlu ovih događaja, sve veća potreba za vojnom i bezbednosnom autonomijom Evrope postaje sve jasnija. Mnogi evropski lideri slažu se da je neophodno ulagati u sopstvene vojne kapacitete kako bi se smanjila zavisnost od SAD. Ova tema će sigurno biti centralna u budućim raspravama na evropskom nivou, posebno sa rastućim pretnjama iz različitih pravaca.
U zaključku, izjava danske premijerke signalizira promenu u percepciji evropske bezbednosti i ukazuje na potrebu za bržim i odlučnijim delovanjem u domenu vojnog opremanja. Dok se svet suočava s brojnim izazovima, saradnja između evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država ostaje ključna za očuvanje stabilnosti i sigurnosti na kontinentu.
