Iako su kombajni već u punom radu na poljima, situacija sa cenom pšenice ostaje neizvesna. Ratarima se nude akontne cene od 19 do 20 dinara po kilogramu, što izaziva nezadovoljstvo među proizvođačima. Postoji zabrinutost da bi Srbija mogla ostati sa prekomernim količinama žita, što bi dodatno moglo uticati na cenu, koja trenutno ne pokriva ni troškove proizvodnje.
Jedan od otkupljivača iz Srema, koji se obratio medijima, istakao je da su spremni da plate 20 dinara, ali da je problem nizak sadržaj proteina u pšenici, iako je hektolitar dobar. Količine pšenice ove godine bi, prema svim procenama, trebale biti iznad prosečnih, ali se ukazuje na to da kvalitet nije na očekivanom nivou. U nekim delovima Vojvodine, pšenica je pokazala nisku proteinsku vrednost, što dodatno komplikuje situaciju.
Država se, s druge strane, obavezuje da će ponuditi nešto višu cenu, od 23 dinara po kilogramu, ali proizvođači smatraju da je to i dalje ispod minimalne cene za pokriće troškova. Ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, naglasio je da je to maksimum koji država može da ponudi u ovom trenutku i da žele da pošalju jasnu poruku podrške poljoprivrednicima.
Predviđanja su da neće biti velikih količina pšenice, a ako bude slična onoj od prošle godine, od 30.000 tona, to neće značiti mnogo za ratare. Pitanje kvaliteta zrna postaje ključno, s obzirom na to da se pominje granica od 11,5% proteina kao minimum što se traži na tržištu.
Miroslav Matković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice, izneo je stav da bez cene od 25 dinara po kilogramu ne vidi mogućnost za ozbiljan razgovor. On podseća da nakon plaćanja kombiniranja i ostalih troškova, ratarima mora nešto da ostane. S obzirom na to da su neki proizvođači imali dobar prinos, dok su drugi na granici opstanka, Matković naglašava da su cene od pre nekoliko godina, kada su iznosile 36 dinara, omogućile poljoprivrednicima da investiraju u mehanizaciju i unaprede proizvodnju.
Međutim, prvi znakovi oporavka su i dalje daleko, a mnogi poljoprivrednici su već u dugovima koje moraju da vraćaju. Na jesen će biti potrebno investirati u setvu, a mnogi se bore sa problemom nedostatka sredstava.
Stručnjaci ističu da niska cena pšenice nije rezultat samo obilnog roda i lošeg kvaliteta, već i drugih faktora koji ne idu na ruku ratarima. Nizak vodostaj Dunava predstavlja dodatnu pretnju za izvoz, a postoji opasnost da Srbija postane skladište merkantilne robe, što bi dodatno smanjilo cenu.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin očekuje prosečan rod od 6,5 tona po hektaru, što bi u narednim danima moglo rezultirati skladištenjem oko 3,5 miliona tona nove pšenice širom Srbije. Ove količine bi trebale biti dovoljne za domaće potrebe, ali i za izvoz.
U ovom trenutku, situacija na tržištu pšenice u Srbiji je složena, a ratarima je potrebna hitna pomoć kako bi se osigurala održivost njihove proizvodnje i kako bi se sprečila potencijalna kriza na tržištu žita. Izgleda da je neophodno da se pronađu rešenja koja će zadovoljiti i proizvođače i potrošače, kako bi se obezbedila stabilnost u ovoj važnoj grani privrede.
