Britanski princ Vilijam je igrao ključnu ulogu u događajima oko referenduma za nezavisnost Škotske 2014. godine, prema novim saznanjima iz knjige novinara Valetina Loua pod nazivom „Moć i palata“. U ovom delu, otkriva se da je princ Vilijam pozvao tadašnju kraljicu Elizabetu II da interveniše u trenutku kada su ankete sugerisale da bi većina Škota mogla glasati za odvajanje od Velike Britanije. Ova informacija dodatno osvetljava kompleksnu dinamiku između monarhije i političkih procesa u zemlji.
Uoči referenduma, kraljica Elizabeta II je izrazila nadu da će narod Škotske „veoma pažljivo razmisliti o budućnosti“. Ove reči su izrečene samo nekoliko dana pre nego što su Škoti izašli na birališta, a neki izvori su tvrdili da su njeni komentari bili spontani. Međutim, situacija je bila daleko od jednostavne, s obzirom na to da su u to vreme postojali pritisci na monarhiju da se izjasni o pitanju nezavisnosti.
Dejvid Kameron, tadašnji premijer, takođe je potvrdio da je lobirao kod kraljice da interveniše i podstakne Škote da razmotre svoje odluke. Ovaj zahtev se može smatrati pokušajem da se očuva jedinstvo Velike Britanije u trenutku kada su se raspoloženja među Škotima naglo menjala. Referendum je na kraju održan 18. septembra 2014. godine, a rezultati su pokazali da je 55% birača glasalo protiv nezavisnosti, dok je 45% bilo za.
Ovi događaji su značajno uticali na političku scenu u Velikoj Britaniji. Iako je referendum završio u korist nastavljanja unije između Škotske i ostatka Velike Britanije, pitanje nezavisnosti nije nestalo. Tokom godina, Škotska vlada pod vođstvom Škotske nacionalne stranke (SNP) nastavila je da traži nove načine za ostvarivanje nezavisnosti, što je dodatno zakomplikovalo odnose između Škotske i centralne vlade u Londonu.
Kraljičina uloga u ovim događajima bila je predmet debate. Tradicionalno, britanska monarhija zadržava neutralnost u političkim pitanjima, ali u svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje koliko su članovi kraljevske porodice zapravo uključeni u političke procese. Princ Vilijam, kao i ostatak porodice, često je bio viđen kao simbol stabilnosti i kontinuiteta, ali ovakvi zahtevi mogu dovesti u pitanje tu dinamiku.
Osim političkih implikacija, referendumska kampanja je takođe izazvala duboke emocionalne reakcije među Škotima. Pitanje identiteta, nacionalnog ponosa i budućnosti Škotske postalo je centralno u diskusijama. Mnogi Škoti su se osećali isključeno iz procesa donošenja odluka u Londonu, što je dodatno ojačalo pokret za nezavisnost.
U godinama nakon referenduma, Škotska je nastavila da se bori za veće ovlasti i autonomiju. U okviru ove borbe, SNP je uspeo da osvoji značajnu podršku među stanovništvom, a temi nezavisnosti se često vraća u političkim debatama. Ova situacija je dodatno zakomplikovana Brexitu, kada je većina Škota glasala protiv izlaska iz EU, dok su ostali delovi Velike Britanije podržali ovu odluku.
U kontekstu sve većih tenzija između Škotske i centralne vlade, važno je napomenuti da je princ Vilijam, kao javna ličnost, mogao imati značajan uticaj na percepciju monarhije među Škotima. Njegovo zalaganje za intervenciju kraljice može se posmatrati kao pokušaj da se očuva stabilnost, ali i kao preispitivanje granica između monarhije i demokratije.
Politička budućnost Škotske ostaje neizvesna, a novi pozivi za referendum su neizbežni. Kako se situacija razvija, pažnja će biti usmerena ne samo na odluke koje donosi Škotska, već i na ulogu kraljevske porodice u tim procesima. Kraljevski članovi će morati da nađu ravnotežu između svoje tradicionalne neutralnosti i sve većih pritisaka da se jasno izjasne o pitanjima koja oblikuju budućnost Ujedinjenog Kraljevstva.
