Srpski poljoprivrednici, posebno oni u velikim sistemima, sve više koriste dronove u svojim aktivnostima. Ovi leteći roboti postali su nezaobilazni alat ne samo na nepristupačnim terenima, već i u svakodnevnom radu, čak i u uslovima gde klasična poljoprivredna mehanizacija ne može da funkcioniše. Na nedavno održanom Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, tim Agrodron, članovi Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi, predstavili su inovativne modele dronova koji se koriste u modernoj poljoprivredi.
Goran Iskić, osnivač Agrodron tima, ističe da Srbija ne zaostaje za svetskim standardima u ovoj oblasti. „Na poljima u Srbiji dronovi su sve prisutniji i to napreduje veoma brzo. U nekim situacijama čak i prednjačimo u poređenju sa drugim zemljama“, naglašava Iskić. Dronovi se u Srbiji najčešće koriste za dva osnovna tipa aktivnosti: tretmane useva i monitoring njihovog stanja. Ovi dronovi mogu da nose različite količine preparata, što ih čini prilagodljivim potrebama različitih poljoprivrednika.
Na sajmu su predstavljeni modeli dronova koji nose 20 i 40 litara preparata. Dok veći dronovi odgovaraju potrebama velikih gazdinstava, manji modeli su idealni za poljoprivrednike koji se bave specifičnim kulturama koje zahtevaju češće tretmane. Iskić objašnjava da je ključna prednost ovih dronova u tome što omogućavaju tretman useva u situacijama kada klasične mašine ne mogu da rade, kao što su strme parcele ili neposredno nakon kiše.
Dronovi se sve više koriste u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, a njihova primena se širi i na vinograde. „Svako može da pronađe isplativost dronova za svoju proizvodnju“, dodaje Iskić. Pored efikasnosti u tretmanima, dronovi omogućavaju i analizu stanja useva, uključujući identifikaciju bolesti koje se ne mogu primetiti golim okom. Ova tehnologija unapređuje mogućnost precizne poljoprivrede, omogućavajući poljoprivrednicima da optimizuju tretmane i smanje troškove.
Jedna od ključnih prednosti dronova je i ušteda u potrošnji vode. Dronovi koriste mnogo manju količinu vode za prskanje, a zahvaljujući centrifugalnim diznama stvaraju sitne kapljice koje ravnomerno pokrivaju listove biljaka. „U ratarstvu, koristimo oko 15 litara rastvora po hektaru, što je znatno manje u poređenju sa klasičnim mašinama“, objašnjava Iskić.
Iako se upotreba dronova u Srbiji širi, postoji potreba za usklađivanjem sa evropskim propisima, što predstavlja izazov za domaće proizvođače. Iskić naglašava da je proces usaglašavanja blizu završetka, što će omogućiti da Srbija postane ravnopravan igrač na tržištu. Takođe, ulaganja u dronove mogu izgledati visoka, sa cenama koje se kreću od 15.000 do 40.000 evra, ali povraćaj investicije može biti brz, posebno kod kultura poput kukuruza.
S obzirom na sve ove prednosti, poljoprivrednici mogu izabrati da ne kupuju dron odmah, već da prvo isprobaju usluge koje se nude. Agrodron tim nudi mogućnost uslužnog prskanja, što omogućava poljoprivrednicima da se upoznaju sa tehnologijom pre nego što donesu konačnu odluku o kupovini. Očekuje se da će upotreba dronova nastaviti da raste, a time i unapređenje srpske poljoprivrede kroz modernizaciju i efikasnost.
