Konzorcijum „Logistika Bosne i Hercegovine“ (BiH) nedavno je izdao saopštenje u kojem prevoznici traže hitne mere za rešavanje problema boravka profesionalnih vozača u zemljama Evropske unije. U saopštenju se navodi da očekuju konkretne odgovore do 10. marta, a ukoliko to ne bude ostvareno, najavili su blokadu svih graničnih prelaza BiH 12. marta. Ovaj potez dolazi kao reakcija na stroga pravila i ograničenja koja se primenjuju na vozače iz zemalja koje nisu članice EU.
Prevoznici su svoje zahteve uputili raznim institucijama, uključujući Predsedništvo BiH, Parlamentarnu skupštinu, Savet ministara, entitetske vlade, nadležna ministarstva, kao i komorski sistem i unije poslodavaca. U fokusu njihovih zahteva je moratorijum na restriktivnu primenu pravila boravka za osoblje u međunarodnom drumskom prevozu, uz definisanje posebnog statusa za profesionalne vozače.
Dodatno, prevoznici su predložili kao privremeno rešenje uvođenje mesečne subvencije između 21 i 30 miliona konvertibilnih maraka. Ova subvencija bi služila kao kompenzacioni mehanizam za gubitke koje su prevoznici pretrpeli zbog ograničenja u poslovanju na tržištu EU, sve do donošenja sistemskog rešenja. U saopštenju se takođe naglašava da će protesti ostati legitimna mera sve dok se njihovi zahtevi ne ispune.
Problemi koje prevoznici ističu, delimično su uzrokovani strogošću viznog režima EU, poznatog kao pravilo 90/180 dana. Prema ovim pravilima, vozači iz zemalja koje nisu članice EU mogu provesti najviše 90 dana unutar Šengen zone u periodu od 180 dana. Ova ograničenja predstavljaju značajan izazov za prevoznike, koji su često primorani da se prilagođavaju strogoj regulativi.
Osim toga, dodatni pritisak na prevoznike nastao je uvođenjem novog Sistema ulaska i izlaska (EES), koji zahteva uzimanje biometrijskih podataka na granicama. Ova nova pravila i procedure dodatno komplikuju situaciju i otežavaju profesionalnim vozačima obavljanje njihovog posla.
S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočavaju prevoznici u regionu, njihova reakcija i zahtev za hitnim merama ne iznenađuje. U svetu gde je slobodno kretanje roba i ljudi ključno za ekonomsku stabilnost, ovakva ograničenja mogu imati dalekosežne posledice ne samo na prevoznike, već i na privredu Bosne i Hercegovine u celini.
Ova situacija ističe potrebu za dijalogom između prevoznika i relevantnih institucija, kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti profesionalnim vozačima da obavljaju svoj posao bez dodatnih prepreka. U tom smislu, može se očekivati da će organizacije i institucije raditi na iznalaženju mera koje će olakšati poslovanje prevoznika i obezbediti uslove za nesmetan rad.
U svetlu svih ovih informacija, važno je pratiti razvoj događaja i reakcije nadležnih institucija na zahteve prevoznika, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost u sektoru transporta u Bosni i Hercegovini. Ujedno, situacija može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o reformi zakonodavstva i unapređenju poslovnog okruženja, što bi u dugoročnom smislu moglo doprineti poboljšanju uslova rada za sve profesionalne vozače u regionu.
U zaključku, izazovi sa kojima se prevoznici suočavaju zahtevaju hitnu pažnju i delovanje nadležnih vlasti, kako bi se obezbedila efikasnost i održivost transportnog sektora, koji igra ključnu ulogu u ekonomiji Bosne i Hercegovine.
