U Beogradu je u 88. godini preminuo Dejan Đurović, istaknuti glumac, spiker i voditelj, poznat kao jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije Beograd. Njegova smrt je potresla mnoge koji su pratili njegov rad više od pet decenija. Đurović je bio sinonim za kvalitetan medijski sadržaj, a njegov glas i stil su ostavili neizbrisiv trag u svetu radija i televizije.
Rođen 7. novembra 1938. godine u Beogradu, Đurović je svoj obrazovni put započeo u Valjevu, nastavio u Beogradu, Ulcinju i Marseju, a diplomirao je na Odseku glume na Pozorišnoj akademiji u Beogradu 1963. godine. Njegova strast prema umetnosti i medijima počela je u kasnim pedesetim godinama prošlog veka kada je započeo svoju spikersku karijeru na tada novom Drugom programu Radio Beograda. Njegova predanost i talenat brzo su ga istakli među kolegama.
Tokom svoje karijere, Đurović je postao poznat po svom uverljivom i prepoznatljivom glasu, koji je bio osnova mnogih programa. Sredinom sedamdesetih godina osvojio je nagradu za voditeljsku interpretaciju na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu za emisiju „Inspiracije“. Ova nagrada je bila samo jedan od mnogih priznanja koja su usledila tokom njegove karijere.
Od 1980. godine, Đurović je vodio emisiju „Dragstor ozbiljne muzike“ na Beogradu 202, gde je ostao više od tri decenije. Njegov glas je takođe bio prisutan u čuvenoj dokumentarnoj seriji „Opstanak“, kao i u popularnim emisijama „Subotom uveče“ i „Nedeljom uveče“, koje su bile posvećene umetničkoj muzici. Njegova sposobnost da komunicira s publikom i prenese emocije kroz reči bila je neprocenjiva.
Đurović je bio poznat po pravilnoj dikciji i artikulaciji, a njegov stil govora bio je primer za mnoge mlade spikere i voditelje. Njegova pažnja na jezik i izraze doprinela je njegovoj reputaciji kao jednog od najcenjenijih medijskih lica. Godine 2016. dobio je priznanje za lepotu govora „Radmila Vidak“, što dodatno oslikava njegovu posvećenost jeziku i medijskoj etici.
U svojoj bogatoj karijeri, Đurović je ostvario nekoliko značajnih uloga u filmu i pozorištu. Njegove zapažene uloge uključuju film „Subotom uveče“ reditelja Vladimira Pogačića, kao i seriju „Kad sam bio vojnik“ reditelja Stjepana Zaninovića. Takođe je igrao u pozorišnoj predstavi „Dnevnik Ane Frank“ pod rediteljskom palicom Huga Klajna, kao i u televizijskoj seriji „Neven“ Timotija Džona Bajforda.
Pored svog rada u radiju i televiziji, Đurović je bio aktivan i u organizaciji manifestacija. Tokom 25 godina bio je voditelj manifestacije „Radost Evrope“, čiji je završni koncert prenosila „Evrovizija“. Njegova sposobnost da poveže publiku i umetnike doprinosila je uspehu ove manifestacije. Takođe, značajan uspeh postigla je ploča ljubavne poezije „Poljubac je susret najveći na svetu“, koja je objavljena u izdanju PGP RTS.
Tokom svoje karijere, Đurović je osvojio brojne nagrade, uključujući estradne nagrade Jugoslavije i Srbije za voditeljstvo, Godišnju nagradu Radio-televizije Beograd 1983. za inovaciju u programu, kao i „Zlatni mikrofon“ Radio Beograda 2004. godine. Godine 2007. dobio je „Plaketu jugoslovenske kinoteke“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, čime je pokazao svoju svestranost i značaj u različitim oblastima.
Dejan Đurović će ostati zapamćen kao jedan od najomiljenijih glasova u srpskim medijima, čija je karijera obeležena strašću, talentom i posvećenošću. Njegova smrt ostavlja prazninu u svetu umetnosti i medija, ali njegovo nasleđe će živeti kroz rad koji je ostavio iza sebe.
