Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je danas izneo predlog za osnivanje Međunarodne komisije koja bi istraživala stradanje Srba i Bošnjaka u srebreničkoj regiji tokom ratnih sukoba od 1992. do 1995. godine. Linta je istakao da je cilj ove komisije da se na objektivan i nepristrasan način utvrdi istina o događajima u Srebrenici, koji su ostavili duboke ožiljke na kolektivnoj svesti oba naroda.
Linta je naveo da je jedno od ključnih pitanja koje bi komisija trebala da istraži koliko je Bošnjaka streljano nakon što su zarobljeni, a koliko ih je poginulo u borbama sa Vojskom Republike Srpske i tokom međusobnih sukoba između 11. i 31. jula 1995. godine. Ova pitanja su od suštinske važnosti za razumevanje pravih okolnosti koje su obeležile ovaj period.
On je kritikovao rad Haškog tribunala, ističući da nije bio zainteresovan da utvrdi potpuno i tačno činjenično stanje. Prema njegovim rečima, tribunal je doneo niz presuda protiv članova vojnog i političkog rukovodstva Republike Srpske, ali bez adekvatnih dokaza. „Očigledno je da su presude zasnovane na političkim pretpostavkama, a ne na čvrstim činjenicama“, rekao je Linta.
Linta se osvrnuo na odluku Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine, koji je proglasio da je u Srebrenici počinjen genocid. On smatra da je ova presuda bazirana na nizu političkih odluka koje su prethodno donete na osnovu svedočenja koja nisu uvek bila pouzdana. „Haški tribunal nije dokazao da su pogubljenja muslimanskih ratnih zarobljenika bila genocidna, niti da su zločini u Srebrenici izvršeni sa genocidnim namerama“, dodao je Linta.
On je naglasio da se radilo o ratnom zločinu koji je počinjen iz osvete zbog masovnog stradanja srpskih civila i zarobljenih srpskih boraca na tom području. Prema njegovim rečima, zarobljeni muslimanski borci nisu streljani zbog svoje nacionalne, etničke ili verske pripadnosti, već kao neprijatelji koji su učestvovali u masovnim zločinima nad Srbima od proleća 1992. do 1995. godine. „Potpuno je jasno da je u pitanju ratni zločin, a ne genocid“, poručio je Linta.
Osnivanje ovakve komisije, prema Linti, moglo bi doprineti pomirenju između Srba i Bošnjaka, kao i boljem razumevanju događaja koji su oblikovali njihove odnose. Njegov poziv dolazi u trenutku kada se u regionu i dalje oseća tenzija zbog prošlosti, a svaka inicijativa koja teži ka objektivnom sagledavanju istorijskih činjenica može biti korak napred ka izgradnji trajnog mira.
Linta je takođe apelovao na međunarodnu zajednicu da pruži podršku ovoj inicijativi, naglašavajući da je važno da svi akteri budu uključeni u proces istraživanja i utvrđivanja činjenica. „Samo kroz dijalog i otvoreno razumevanje možemo doći do istine koja će pomoći da se prevaziđu bolne uspomene i izgrade bolji odnosi među narodima“, zaključio je Linta.
Ovaj predlog predstavlja nastavak debate o događajima u Srebrenici i šire, koja se već decenijama vodi na različitim nivoima. Dok jedni smatraju da je važno utvrditi sve okolnosti i posledice tih događaja, drugi se protive bilo kakvom preispitivanju već utvrđenih istorijskih narativa. U svakom slučaju, Linta je jasno stavio do znanja da je istina o Srebrenici ključna za budućnost odnosa među narodima u regionu.
