U Srbiji se u poslednje vreme sve više može primetiti trend uzgoja egzotičnog voća, što je rezultat klimatskih promena koje utiču na našu poljoprivredu. U mnogim selima, pored tradicionalnog voća poput jabuka, šljiva i malina, pojavljuju se i zasadima neobičnih voćki koje su do nedavno bile nezamislive za naše podneblje. Jedan od pionira ovog trenda je Milan Nikolić iz Bajine Bašte, koji se odlučio za uzgoj kivija.
Milan i njegova porodica su strastveni ljubitelji prirode i biljaka. Na svom imanju, pored kivija, gaje i druge tropske vrste voća kao što su limun, pomorandža, mandarina, kumkvat i limekvat. Kivi se pokazao kao izuzetno zahvalna biljka koja ne zahteva posebnu negu, a svake godine donosi oko stotinu kilograma plodova, što je dovoljno za njegovu porodicu, prijatelje i komšije. Milan ističe da je kivi otporan na naše klimatske uslove, a jednom kada se ukoreni, lako prezimljava.
Milan je prve sadnice kivija dobio iz Crne Gore, ali je kasnije i sam tražio i kupovao nove biljke u Beogradu. Njegova strast prema uzgoju voća bila je toliko jaka da je napravio prostoriju za biljke koja je koštala više nego fasada njihove kuće. Njegova porodica deli tu ljubav i svi zajedno se brinu o biljkama. Svaka vrsta voća zahteva posebnu pažnju, a Milan tvrdi da su limun i pomorandža već dobro adaptirani na naše uslove, dok su mandarine najlakše za održavanje. Kivi, koji donosi do 100 kilograma plodova, postao je pravi šampion u njihovom dvorištu.
Pored kivija, zanimljivo je i to da su u Šumadiji, zahvaljujući entuzijastima, počele da rađaju i banane. U domaćinstvu Tomića kod Topole, banane su prvi put rodile pre nekoliko godina, a sličan slučaj zabeležen je i u Konjevićima kod Čačka. Tomići su nabavili sadnice preko interneta i eksperimentalno ih posadili. Ove biljke zahtevaju posebne uslove – minimum 40 litara vode dnevno, dosta svetlosti i sunčeve toplote.
Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene imaju značajan uticaj na voćarstvo u Srbiji. Sve više se primećuju blage zime, što može omogućiti uzgoj voća koje je nekada bilo nezamislivo u našim krajevima. Neki naučnici smatraju da se Srbija polako približava mediteranskoj klimi, što bi moglo otvoriti vrata uzgoju citrusa i drugih tropskih biljaka. Ipak, naglašavaju da će masovniji uzgoj ovih vrsta voća ostati u domenu hobby baštovanstva, dok bi veće promene u klimatskom sistemu mogle imati ozbiljne posledice na ljudsku i životinjsku populaciju.
Duško Brković, doktor bioloških nauka, takođe ističe da i pored mogućnosti uzgoja egzotičnog voća, kvalitet i prinos neće biti na nivou kao u zemljama gde su klimatski uslovi optimalni za njih. Naša malina je pravi srpski brend, jer se gaji u idealnim uslovima. Promene u klimi, poput viših temperatura, omogućavaju eksperimentisanje sa voćem koje ranije nije moglo preživeti. U budućnosti bismo mogli videti i voće koje smo nekada smatrali nemogućim za uzgoj u Srbiji.
Sve u svemu, Milan Nikolić i drugi entuzijasti pokazuju da se sa ljubavlju i pažnjom prema biljkama mogu postići zavidni rezultati, čak i u uzgoju voća koje nije tipično za naše područje. Njihova iskustva služe kao inspiracija drugima da se okušaju u voćarskom hobiju, a možda i da doprinesu razvoju domaće poljoprivrede u svetlu klimatskih promena.
