U razgovoru za Euronews Srbija, politikolog Nikola Parun i glavni urednik portala „Pištaljka“ Vladimir Radomirović razmenili su mišljenja o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji i izazovima sa kojima se suočavaju studenti na predstojećim izborima. Parun je naglasio da je važniji identitet pobune nego imena koja će se naći na „studentskoj listi“, dok je Radomirović istakao da politička scena zahteva infrastrukturu i transparentnost.
Parun je komentarisao trenutne proteste u Srbiji, rekavši da je sukob između vlasti i opozicije dubok i da je teško očekivati pomirenje, posebno nakon više od 13 godina vlasti Srpske napredne stranke (SNS). On je primetio da je avgust bio posebno dinamičan mesec s brojnim incidentima i represijom na protestima, dok je septembar bio mirniji, ali su tenzije ostale prisutne.
Govoreći o nasilju tokom protesta, Parun je rekao da je u avgustu bilo više nasilja nego u septembru, ali da su protesti zadržali svoj tonus. „SNS se trudi da povrati dominaciju u narativu, iako je i dalje u defanzivi“, dodao je. On je istakao da skupovi koje organizuje SNS ne mogu da se porede s brojem ljudi koji izlaze na ulice širom Srbije, što ukazuje na rastući otpor vlastima.
Na pitanje o studentima u blokadi, Parun je primetio da je podrška studentima opala u odnosu na proleće, ali da opozicija nije nestala. On je ukazao na to da je tokom leta bilo malo većih okupljanja, osim jednog značajnog skupa u Novom Sadu. „Protesti se i dalje odvijaju, ali su u manjoj formi“, rekao je Parun.
Kada je reč o studentima i njihovoj listi za izbore, Parun je ukazao na to da je velika pompa oko imena, ali da je ključno da se na listi ne nađu kompromitovani pojedinci. „Legitimnost te političke opcije leži u kolektivnom identitetu pobunjenih studenata“, naglasio je. On je dodao da je čudno što se toliko pažnje pridaje imenima, s obzirom na to da će informacije o listi biti dostupne pre izbora.
Radomirović je, s druge strane, istakao da su svi podaci o studentskoj listi dostupni i da je portal „Pištaljka“ ozbiljno istražio te informacije. On je takođe ukazao na to da se rasprava o političkoj zloupotrebi dece pokrenula nakon snimka u kojem dečak govori o protestima, naglašavajući da decu ne treba koristiti u političke svrhe.
Obojica sagovornika su se složila da RTS ne ispunjava svoju ulogu javnog servisa i da je njegovo izveštavanje daleko od objektivnog. Parun je naglasio da bi RTS trebao prenositi događaje i proteste nepristrasno, dok Radomirović ukazuje na finansijske zloupotrebe unutar servisa.
U vezi sa istraživanjima javnog mnjenja, Parun je istakao da postoje velike razlike u rezultatima različitih agencija, što ukazuje na problematiku metodologije. On je naveo da mnogi birači ne znaju za koga glasaju, što dodatno komplikuje političku scenu. Radomirović je dodao da SNS ima najjaču infrastrukturu i koristiće rezultate svojih uspeha, poput povećanja plata i penzija, u predizbornoj kampanji.
Na kraju, Parun je zaključio da Srbija još uvek nije dostigla nivo političke zrelosti razvijenijih demokratija, ali je očigledno da ljudi žele promene i spremni su da glasaju za nove opcije, ukoliko ne vide budućnost s trenutnom vlašću. Ovaj razgovor otvara važna pitanja o političkom identitetu, transparentnosti i ulozi medija u oblikovanju javnog mnjenja u Srbiji.
