Željka Cvijanović i Denis Bećirović, prema preliminarnim rezultatima, ostaju članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, dok će hrvatskog člana u novom mandatu predstavljati Darijana Filipović. Ovi rezultati postavljaju pitanje koliko su izborni ishodi odstupili od predizbornih anketa i analiza, kao i ko je najveći dobitnik, a ko gubitnik ovih izbora.
Željko Svitlica, urednik portala Euronews.ba, naglašava da je najveća promena u odnosu na sastav Predsedništva BiH u aktuelnom i prethodnom mandatu pobeda kandidatkinje HDZ-a BiH Darijane Filipović za hrvatskog člana Predsedništva. Svitlica ističe da je time ostvarena jasno definisana politička težnja hrvatskih predstavnika u BiH. On podseća da je dugogodišnji hrvatski član Predsedništva, Željko Komšić, bio smatran nelegitimnim predstavnikom, jer nije bio izabran većinskim glasovima Hrvata. Pobedom Filipović, taj argument o nelegitimnom predstavljanju je, kako kaže Svitlica, izgubljen za one koji su ga u prošlosti koristili.
Kada je reč o Željki Cvijanović, njena pobeda nije iznenađenje, s obzirom na to da je važila za očekivanu kandidatkinju za srpskog člana Predsedništva BiH. Predizborne ankete su ukazivale i na mogućnost da Denis Bećirović obnovi mandat, ali Cvijanović je, tokom proteklog mandata, uspela da ostavi utisak uspešne aktivnosti i da se biračima u Republici Srpskoj predstavi kao neko ko dobro obavlja posao, posebno u oblasti spoljne politike.
Svitlica napominje da je Cvijanović uspostavila dobre odnose sa različitim političkim akterima u novoj američkoj administraciji, što je doprinelo njenoj ponovnoj pobedi. Ova situacija je došla nakon turbulentnog perioda i napetih odnosa između vlasti u Republici Srpskoj i Vašingtona.
Prema Svitlici, veliki broj glasova SNSD-a i mala izlaznost nisu jedini faktori uspeha na ovim izborima. On napominje da su iz sva tri nacionalna korpusa konstitutivnih naroda, najveće pobede ostvarile stranke sa najjačom infrastrukturom – SDA, HDZ i SNSD. Ove stranke su, kako se čini, uspele da mobilizuju svoje birače i osiguraju podršku, uprkos manjoj izlaznosti.
U ovom kontekstu, izborni rezultati odražavaju stabilnost i nastavak postojećih političkih odnosa u BiH, ali i izazove s kojima se suočavaju različite političke stranke. Iako su predizborne ankete često ukazivale na moguće promene, konačni rezultati su uglavnom potvrdili očekivanja.
Pitanje legitimnosti i predstavljanja hrvatskog naroda u Predsedništvu BiH ostaje ključno, s obzirom na prethodne kontroverze oko izbora Željka Komšića. Darijana Filipović kao kandidatkinja HDZ-a donosi novu dimenziju toj debati, ali i može doneti dodatni pritisak na političku dinamiku u zemlji.
U svakom slučaju, izborni rezultati pružaju materijal za analizu i razmatranje budućih političkih strategija, ali i potencijalnih prevrata u BiH. Čini se da su stranke koje su bolje organizovane i imaju jaču infrastrukturu uspele da ostvare svoje ciljeve, dok su one slabije prošle loše.
Kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, ostaje da se vidi, ali jasno je da će ovi izbori imati dugoročne posledice na politiku i društvo u Bosni i Hercegovini. S obzirom na kompleksnost političkog pejzaža, pred novim članovima Predsedništva stoje izazovi koji će zahtevati mudrost, strpljenje i sposobnost kompromisa kako bi se osigurao napredak i stabilnost u zemlji.
